Barbara Rat sa Univerziteta Notingem smatra da će najveći problem biti dijagnostikovati o kom virusu je riječ - da li osoba ima grip, koronavirus ili neko drugo respiratorno oboljenje, piše The Guardian.

"Gubitak čula ukusa i mirisa nije svojstveno samo koronavirusu. Trebaće nam bolji dijagnostički testovi kako bi uočili razliku između virusa. Zdravstvenim radnicima biće potrebna bolja zaštitna oprema kako bi mogli bolje da tretiraju pacijente koji imaju koronavirus", istakla je Rat, prenosi N1.

Nije poznato ni to kako se koronavirus ponaša u prisustvu drugih virusa. Ian Mekaj sa Unverziteta u Kvinslendu upozorio je da se osoba može istovremeno zaraziti sa dva virusa. Da li se to odnosi i na koronavirus?

"Znamo da se koronavirusom može zaraziti i osoba koja ima grip. Prvi takav slučaj desio se 44-godišnjem Filipincu u Kini koji je preminuo. Ono što ne znamo da li grip dodatno pogoršava zdravstveno stanje osobe koja ima koronavirus. Zabrinjavajuće je to što je pomenuti Filipinac koji je preminuo bio mlada osoba", istakao je Florian Kramer iz Škole medicine u Njujorku.

Međutim, ljekari bolnice Tongj u Vuhanu saopštili su da se koronvirus u ovom dijelu svijeta pojavio u januaru i februaru u trenutku kada je bila sezona gripa. Naglasili su da je bilo osoba oboljelih i od koronavirusa i od gripa. Upozorili su da su takvi pacijenti imali veća oštećenja srca i jače upale. Mnogi od njih su preminuli.

Postoji i zabrinutost da li će biti dovoljan broj bolničkih kreveta za sve one kojima bude trebala ljekarska pomoć, bilo da je riječ o onima koji imaju grip, koronavirus ili oboje.

Stručnjaci savjetuju vakcinisanje i prije početka sezone gripe. Oni tvrde da je vakcinacija djelotvorna kod 70 odsto populacije koja je primila vakcinu.

Najgori ishod bi bio ako bi se grip pojavio u novom obliku. Tada ne bi pomogla ni vakcina čija bi proizvodnja za novi oblik gripa trajala pola godine.

Postoji i jedna dobra vijest, a to je da se radi na tome da se napravii vakcina koja bi štitila od svakog soja gripa, odnosno virusa. Tada bi ljudi morali da se vakcinišu jednom do dva puta godišnje.

Takve vakcine se razvijaju već godinama, ali nikada nisu do kraja ispitane. Stručnjaci smatraju da je razlog taj što samo velike kompanije imaju mogućnost da to urade. Ali, vrlo malo su zainteresovane za to jer bi to značilo zamjenu za sve postojeće vakcine koje moraju da se kupuju više puta.

Međutim, Evropska investiciona banka (EIB) odlučila je da finansira "univerzalne vakcine".

Izraelska kompanija "Biondvax" objavila je 1. jula ove godine da su "univerzalnu vakcinu" 2019. testirali na 12.400 osoba. Rezultati testiranja bi trebali da budu krajem ove godine.

Glavni naučnik u ovoj izraelskoj kompaniji Tami Ben-Jedidia poručio je da ako rezultati budu pozitivni, moći će da naprave 20 miliona doza ove vakcine godišnje.