Kako se navodi u zaključcima istraživanja, 50,1 odsto ispitanika kazalo je da je najveći stepen diskriminacijeu oblasti zapošljavanja, 25,3 odsto misli da je to slučaj u javnim službama, 23,3 odsto u kulturi, 17,4 odsto u obrazovanju i 17,1 odsto u zdravstvu.

Prema riječima glavnog metodloga CEDEM-a Miloša Bešića, od 2010. godine diskriminacija je najviše smanjena u oblasti obrazovanja. Bešić je kazao da građani najviše diskriminacije vide prema Romima i Egipćanima (36,2 odsto), potom prema osobama sa invaliditetom (31,9 odsto), a zatim slijedi diskriminacija po godinama starosti (31,1 odsto).

“Istraživanje je pokazalo da ispitanici procjenjuju da je stepen diskriminacije po političkom uvjerenju 29,7 odsto, vjeroispovijesti 26,1 i nacionalnosti 26 odsto”, rekao je Bešić, prenosi Dan.

On je naveo da 38,6 ispitanika ima negativan stav prema LGBTQ osobama, 31,7 odsto neutralan, 24,4 odsto ispitanika nema stav, dok pozitivan stav ima samo 5,3 odsto ispitanika.

“Ispitanici, njih 61 odsto nije saglasno da bi LGBTQ osobe koje su u braku morale imati pravo da usvajaju djecu, dok 52,8 odsto nije saglasno da bi LGBTQ osobe morale imati pravo na istopolne brakove. Svaki peti građanin je saglasan sa stavom da LGBTIQ osobe nisu ništa bolje od kriminalaca i da ih treba najstrože kažnjavati”, naveo je Bešić.

Građani smatraju da najveći doprinos u borbi protiv diskriminacije daju institucije ombdusmana (41,7 odsto), mediji (38,2), Ministarstvo za ljudska i manjinska prava (36,6), dok je na posljednjem mjestu Skupština (26,3).