Kivi vodi porijeklo iz Kine, a ime dobija prema istoimenoj ptici koja živi u oblasti Okeanije i zaštitni je znak Novog Zelanda.

U zavisnosti od mjesta na kojem raste može da dostigne visinu i do devet metara.

Dva najbitnija sastojka kivija su antioksidansi i vitamin C. Količina vitamina C na 100 g kivija je 98 mg, što je duplo više od narandže i limuna. Pomaže organizmu da neutrališe slobodne radikale, a tako se organizam štiti od mnogih bolesti.

Preporučuje se konzumiranje kivija ujutru uz doručak.

Jačanje imuniteta

Velika količina folne kiseline, pored vitamina C, jača odbrambeni sistem organizma. Povećavaju stvaranje bijelih i crvenih krvnih zrnaca, takođe i antitijela, koja nas štite od virusnih oboljenja.

Kivi je veoma dobar za varenje.

Bolja cirkulacija

Kivi sadrži vitamin E i omega 3 i 6 masne kiseline, poboljšava zdravlje arterija. Na ovaj način se sprečava pojava tromba i krvnih ugrušaka. Idealan je za zaštitu od tromboze, srčanog udara i oštećenja mozga.

Ublažava stres

Ko ne treba da konzumira kivi?

Osobe koje su sklone oboljenjima bubrega, imaju pijesak ili kamen, ne treba da jedu kivi jer može doći do njhovih pokretanja.

Kivi je idealno voće za ublažavanje stresa. Zbog velike količine vitamina C, ublažava nervozu i uznemirenost.

Mršavljenje

Sadrži dosta vode i nema veliku energetsku vrijednost samim tim idealan je za mršavljenje i izbacivanje tečnosti iz organizma.

Ograničite se na dva do tri kivija dnevno jer veći unos može da izazove alergiju.

Jača kosti

Minerali magnezijum i kalijum nalaze se u kiviju, a odlični su za jačanje kostiju, zuba i noktiju.

(Magazin.novosti.rs)