Nakon premijere u Baru, u intervjuu za Pobjedu sa Branislavom Lečićem razgovaramo o motivima komada „Opomena“, promjenama u regionu, Zoranu Đinđiću, politici i našim životima, mogućnostima da izađemo iz kolotečine i propadanja…

Koga opominjete „Opomenom“?

- Mi prvo opominjemo sami sebe. Ja sebe opominjem da me inercija života i kompromisa ne odvuče od osnovne ideje da se Srbija, a to može biti poruka za ceo region, promeni. Najlakše je u trenucima kada ste umorni odustati od vrednih ideja. Ljudi kada su umorni u braku odustanu od ljubavi, a da ne govorim šta se dešava kada su u pitanju politika i društvo. Vidio sam stradalih duhova i doživio mnoga poniženja od onih od kojih to nijesam očekivao, tako da je ovo opomena ljudima generalno, da se drže kvalitetnih ideja.

Kako ste se izdigli iznad životnih poraza?

- Svako ponekad bude poražen. Porazi su, u sredini koja to omogućava i intenzivira, još učestaliji. Moj način je da ne pravim kompromise sa suštinom, a dobro znam šta je za mene suština. To svaki čovek treba da pronađe. Što je takođe važno, ne pravim žalopojke nad porazima, niti ih opevavam, niti sebe veličam time što sam poražen. Naprotiv, učim iz poraza i imam definiciju „što me ne ubi – to me ojača“. Idemo dalje.

Zorana Đinđića i danas citiraju mnogi. Da li su mladi u Srbiji sposobni i spremni da se izdignu iznad „govorio je…“ i boreći se, dođu do toga da počnu da žive Zoranove ideje?

- Sve više i više. Realnost je dokazala da je on i te kako moderan i aktuelan i da je, samo ponavljajući ono što je rekao kroz govore i delove njegovih razmišljanja, jasno koliko je prisutan u ovom vremenu. Nije prisutan jedino u Srbiji, ona je bila samo poligon, to se odnosi na sve zemlje regiona i na Crnu Goru, Bosnu, Hrvatsku, Sloveniju… Ova predstava je opomena da se malo trgnemo, počnemo da

vrednujemo sopstveni život, da u Scena iz predstave Opomena 300x240 Intervju – Branislav Lečić: Umjetničku savjest treba javno ispoljitireci života ne budemo inercija koja odlazi u jeftine, otpadne vode, u smislu „baš nas briga“, „jači postoje“, „oni su svi lopovi“. Ne smemo dozvoliti da nam život organizuju i usmeravaju oni koji su napravili diobu društva na jednu ekstremno bogatu elitu, dok ostatak sveta preživljava i zapravo je beda. Želim da se probudimo i shvatimo da je duh tvorac svega. Mislim da je vreme i da se umetnici naoružaju duhom i da se ne stavljaju samo u likove pozorišnog tipa, već da budu direktni. Ovo je moderan teatar kakav se radi u Evropi, gde su se ljudi osvestili i shvatili da je politika ono što kreira njihov život. Ako je to tako, onda ćemo i mi politički da govorimo.

Đinđićeve citate, izvode iz govora posložili ste u mozaik koji je na kraju scenska alegorija koja u sebi krije dubinu, a mladi glumci energijom i strašću izbacili su je na površinu. Kako ste ih odabrali?

Ovaj performans predstavlja tajno, skrovito, emotivno pokriće za sve što se dešava, a onaj koji pažljivo gleda, može da vidi taj luk. Glumci su pažljivo birani na trodnevnoj audiciji. Nijesam se vodio samo njihovim glumačkim sposobnostima već i time što smo dugo razgovarali o političkim stavovima. Pri tome, oni uopšte nisu morali da se slažu sa mojim viđenjem. Nije stvar u slaganju, nego u svesti da ti stavovi postoje. To je bila dovoljna indicija ili provokacija da upravo sa njima krenem u rad. To su osam talentovanih devojaka i osam talentovanih mladića sa kojima tek ustoličujem život predstave. Poslije Bara gostovaćemo i u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji, a dobili smo poziv i iz Nemačke.

Bili ste ministar u Vladi pokojnog premijera Đinđića. Da li Vas je lični odnos sa njim motivisao da postanete umjetnik kroz čije djelo provijava politika, iako danas nijeste na javnoj funkciji?

- To je svakako jedan od jakih motiva, jer je Zoran bio moj prijatelj kojeg sam jako blisko i intimno doživljavao i koji me je svojim političkim razmišljanjima i angažmanom izmestio iz umetnosti i u tome sam se pronašao.

Koliko se danas bavite politikom?

Neprekidno. Samo u državama u kojima je podela oštro napravljena – gde se politička elita zaštitila raznim trikovima, ljudi nemaju vremena da se bave politikom, jer su osiromašeni i materijalno i duhovno, pa samo bulje u sopstvene pertle pitajući se kako da prežive i opstanu. Suština je da je politika sastavni deo našeg života i ako ne učestvujemo u njoj, nas nema. Ne verujem da jedna predstava može dapravili ste multimedijalni spektakl. Stavili ste prst i u oko i na čelo svima koji imaju snage da se zamisle. Da li ste uzburkali javnost u Srbiji nakon premijere „Opomene“ 9. aprila u Sava centru?

Kada će Srbija vratiti dug Zoranu Đinđiću?

- Mislim da polako, ali sigurno, ona kreće tim putem i doći će trenutak kada ćete to svi prepoznati.

(Izvor:Pobjeda)