Potrošnja goriva u 2020, kada je ekonomija na globalnom nivou praktično potpuno stala naročito saobraćaj u Crnoj Gori je bila na sličnom nivou kao 2016. i 2009. godine. Za saobraćajni prevoz utrošeno je 189.400 tona što predstavlja 57,4 odsto ukupne potrošnje.

U industrijske svrhe iskorišteno je 93.000 tona, što je 28,2 odsto, a na neenergetske potrebe 324.600 tona ili 10,7 odsto.

Na poljoprivredu trgovinu i domaćinstva odnosi se 12.600 tona utrošenih fosilnih goriva što čini 3,8 odsto ukupnog iznosa. Kad je u pitanju drvni asortiman koji se koristi za grijanje, u 2020. je proizvedeno 777.407 kubika drveta i drvnih ostataka, te 86.991 tona peleta.

Potrošnja je bila nešto viša nego godinu ranije. Domaćinstva su potrošila čak 539.336 kubnih metara ovog materijala za toplotnu energiju, industrija 40.547, a poljoprivreda i trgovina još 21.310 kubika.

Takođe, objavljeni su i energetski bilansi na državnom nivou prema metodologijama Eurostata i Međunarodne energetske agencije (IEA). Proizvedena su 1.770,2 GWh struje iz obnovljivih izvora -1.447,8 iz vode, 2 3 GWh iz sunčevog zračenja i 320,1 GWh iz vjetra.

Uz to, 1.615,4 GVVh električne energije proizvedeno je u pljevaljskoj termoelektrani, te još 141 GWh u industrijskim postrojenjima. Gubici su iznosili čak 486,9 GWh, što znači da su na dnevnom nivou „ nestajala” 1,33 GWh.

Proizvodnja uglja dostigla je 1.593.600 tona i najveći dio -1.567.000 tona utrošen je za pogon u termoelektrani i proizvodnju električne energije, a ostatak u industrijskim postrojenjima.

U istim podacima Monstata se precizira da je pot rošeno i 2.836,7 gigavat časova (GWh) struje, te 26.600 tona uglja. Najveći potrošači električne energije bili su očekivano domaćinstva sa 1.241,1 utrošenim GWh, trgovina i javne usluge potrošile su 868,1GWh, a cijeli industrijski sektor 700,2 GWh.