To je saopšteno na završnom događaju povodom izrade Procjene rizika od katastrofa Crne Gore, koji je u Budvi organizovao Direktorat za zaštitu i spašavanje Ministarstva unutrašnjih poslova.

V.d. generalnog direktora Direktorata za zaštitu i spašavanje, Miodrag Bešović, rekao je da je izrađeni dokument sveobuhvatan, kvalitetno urađen, da tek treba da nađe mjesto u praksi i da se sa njim upoznaju svi u sistemu zaštite i spašavanja kako bi kvalitetno reagovali u izuzetnim situacijama i mogućim rizicima.

“I pored pandemije uspjeli smo da završimo ovaj važan projekat. Bilo je malo problema u organizaciji, u zavisnosti od situacije sa koronavirusom, ali i to je pokazatelj kako treba da funkcioniše čitav sistem zaštite i spašavanja i da ovo nije nešto što se ograničava samo na jednu državu, nego svi zajedno moramo da radimo na poboljšanju uslova života i životne sredine”, rekao je Bešović,prenosi PR Centar.

Načelnik Direkcije za civilnu zaštitu i smanjenje rizika od katastrofa, mr Ljuban Tmušić, kazao je da je izrada Procjene rizika od katastrofa za teritoriju cijele Crne Gore bila veliki izazov.

„Srećni smo što smo taj izazov ispunili potpuno uspješno. Analizirali smo devet različitih grupa rizika. U procjeni rizika su učestvovale 94 osobe iz nevladinog sektora, državnih organa, akademske zajednice. Uradili smo dokument čija će upotrebna vrijednost u narednom periodu biti ogromna. Koristiće ga donosioci odluka na državnom i lokalnom nivou. Koristiće ga međunarodne zajednice i organizacije u Crnoj Gori. Koristićemo ga mi u raznim predstavljanjima naše države i institucija u Evropi i svijetu“, kazao je Tmušić.

Istakao je da je izrađeno 50 pojedinačnih scenarija za devet grupa rizika i analiziran svaki nivo rizika za njih pojedinačno.

„Izrađeno je osam scenarija za multirizike i definisani su nivoi rizika za njih, i na kraju u zaključku je tačno definisano koji su to nivoi rizika koji su utvrđeni, a šta je tretman rizika koji treba da predstoji, a odnosi sa ne mjere koje ćemo sprovoditi u narednom periodu. Zadovoljstvo svih nas je što smo na kraju procesa čiji je rezultat ogroman“, rekao je Tmušić.

Smatra da Crna Gora može da bude ponosna na dokument koji će u narednom periodu doprijeti do donosilaca odluka i svih građana kako bi uvidjeli da bavljenje prirodnim i drugim katastrofama mora da bude dio svakodnevice.

„Očekujemo i dalje podršku Evropske komisije i zahvaljujemo na podršci koju su nam pružili da jedan ovakav dokument uradimo. Kroz nastavak saradnje sa njima, računamo da ćemo ispuniti sve obaveze koje se tiču Crne Gore da postanemo punopravna članica evropske grupe država sa aspekta civilne zaštite, odnosno smanjenja rizika od katastrofa“, kazao je Tmušić.

Evropska komisija tj. Generalni direktorat za civilnu zaštitu i aktivnosti humanitarne pomoći odobrila je Crnoj Gori finansiranje ovog projekta.

Ministarka odbrane, Olivera Injac, ukazala je taj projekat na nacionalnom nivou predstavlja značajnu platformu za primjenu u praksi kada je u pitanju suočavenje sa rizicima od katastrofa.

“Od njega zavisi i razvoj samih mehanizama zaštite kao i svega onoga što je korisno za upravljanje rizicima od katastrofa. Želim da pohvalim ideju, koncept, metodologiju, ali i cjelokupni tim- i one koji su rukovodili projektom i one koji su učestvovali u izradi projekta. Dobili smo značajan rezultat, nešto što Crna Gora nije imala i što predstavlja korisnu i efikasnu platformu za dalje suočavanje sa rizicima od katastrofa”, rekla je Injac.

Uvjerena je da će Evropska unija prepoznati značaj projekta i da će podstaći sve naredne koji će proisteći kao rezultat velikog i uspješnog rada.

Predstavnica Evropske Komisije, Ivona Olhova, rekla je da taj projekat vodi ka unapređenju donošenja odluka na svim nivoima vlasti, jača institucionalni i tehnički kapacitet Crne Gore i može se smatrati značajnim odstignućem.