Taj genetski kod ne pojavljuje se ni u jednom ranijem soju koronavirusa, nazvanog SARS-CoV-2, ali je sveprisutan u mnogim drugim virusima, uključujući one koji prouzrokuju prehladu, a takođe i u ljudskom genomu, rekli su naučnici.

Uklapanjem toga isječka u sopstvenu strukturu omikron bi mogao da  izgleda “više ljudski“, što bi mu pomoglo da izbjegne napad ljudskog imunskog sistema, rekao je Venki Saundararajan iz kompanije za analizu podataka u Kambridžu.

Rezultati njegove studije objavljeni su na veb stranici OSF Preprints.

To bi moglo da znači da se virus lakše prenosi, a da prouzrokuje samo blagu ili asimptomatsku bolest.

Naučnici još ne znaju da li je omikron zarazniji od ostalih sojeva, da li prouzrokuje težu bolest i da li će potisnuti deltu kao najrašireniji soj.

Može da prođe i nekoliko nedelja dok se odgovori na ta pitanja ne dobiju.

Prema ranijim studijama, ćelije u plućima i u gastrointestinalnom traktu mogu istovremeno da "udome“ virus SARS-CoV-2 i viruse obične prehlade.

Takva istovremena infekcija stvara uslove za virusnu rekombinaciju, proces u kom se dva različita virusa u istoj ćeliji-domaćinu u međusobnoj interakciji kopiraju, stvarajući nove kopije koje imaju genetski materijal od oba "roditelja“.

Ta nova mutacija mogla je da se prvi put dogodi kod osobe zaražene sa oba patogena kada je soj virusa SARS-CoV-2 "pokupio“ genetski kod drugog virusa, rekli su Saundararajan i saradnici u studiji, koja još nije prošla recenziju.

Isti genetski kod pojavljuje se mnogo puta u jednom od koronavirusa koji prouzrokuje prehladu kod ljudi – poznatom kao HCoV-229E – i u virusu ljudske imunodeficijencije (HIV) koji prouzrokuje AIDS, rekao je Saundararajan.

Južna Afrika, gdje je omikron prvi put identifikovan, ima najveću stopu HIV-a na svijetu, koji slabi imunski sistem i povećava osjetljivost osobe na infekcije virusima prehlade i drugim patogenima.

U tom dijelu svijeta postoji mnogo ljudi kod kojih je mogla da se dogodi rekombinacija koja je unijela taj sveprisutni skup gena u omikron, rekao je Saundararajan.

"Vjerovatno smo previdjeli mnoge rekombinacije“ koje su se dogodile tokom vremena i koje su dovele do pojave omikrona", dodao je Saundararajan.

Potrebno je više istraživanja kako bi se potvrdilo poreklo omikronovih mutacija i njihov efekat na funkciju i prenos virusa.

Postoje i druge hipoteze da je najnoviji soj omikron možda proveo neko vrijeme razvijajući se u životinji-domaćinu.

U međuvremenu, rekao je Saundararajan, nova otkrića naglašavaju važnost toga da ljudi dobiju trenutno dostupne vakcine protiv koronavirusa.

"Morate da se vakcinišete da biste smanjili mogućnost da se drugi ljudi, koji su imunokompromitovani, susretnu s virusom SARS-CoV-2“, rekao je Saundararajan.