Oni se nadaju da bi takva vakcina mogla utrti put razvoju univerzalne vakcine protiv koronavirusa, koja bi mogla da spriječi bilo koji koronavirus, ne samo nove sojeve koje prouzrokuju kovid-19, već i neke uobičajene prehlade, pa čak i nove koronaviruse koji još nismu identifikovani, piše CNN.

„Za razvoj takave vakcine biće potrebne godine“, rekao je dr Entoni Fauči, direktor Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti, tokom brifinga u Bijeloj kući ove nedjelje.

Koronavirusi koji inficiraju ljude prvi put su identifikovani sredinom 1960-ih, a poznato je sedam ljudskih koronavirusa: četiri koja izazivaju obične prehlade, Bliskoistočni respiratorni sindrom, ili MERS, teški akutni respiratorni sindrom ili SARS i SARS-CoV-2, koronavirus koji izaziva kovid-19.

“Međutim, od septembra 2020. postojalo je pet zabrinjavajućih sojeva SARS-CoV-2: alfa, beta, gama, delta i sada aktuelni omikron”, rekao je Fauči.

On je dodao da je očigledno da su potrebni inovativni pristupi da bi se došlo do široko rasprostanjene i trajne zaštita od sojeva koronavirusa koji su poznati, ali i onih koji u ovom trenutku nisu poznati i da odatle potiče termin “pankoronavirusna vakcina”.

Univerzalna vakcina bi mogla da pomogne u borbi protiv sojeva virusa

Tokom pandemije kovid-19, svjedoci smo pojave nekoliko sojeva koronavirusa, a sa nekima, efikasnost trenutnih vakcina protiv koronavirusa u zaštiti od infekcije i bolesti je blago smanjena.

Međutim, službenici javnog zdravlja naglašavaju da je i dalje važno vakcinisati se sada.

Trenutne vakcine protiv koronavirusa odobrene za hitnu upotrebu ili odobrene u SAD, Fajzer/Bajontek, Moderna i Džonson i Džonson, razvijene su za ciljanje originalnog tipa SARS-CoV-2 virusa identifikovanog na početku pandemije.

Iako su te vakcine pokazale efikasnost protiv infekcija i bolesti od oko više od 90 odsto ta efikasnost protiv nekih sojeva SARS-CoV-2 je malo opala, pala je na 66 odsto protiv delta soja, na primjer, i još niže protiv soja omikron. Ali treća doza vakcine ili buster može da poboljša zaštitu od sojeva.

“Naši trenutni režimi vakcinacije pružaju snažnu zaštitu, posebno kada se koriste sa pojačivačem, od teškog oblika koronavirusa i smrtog ishoda”, rekao je Fauči i dodaje da zbog toga ne bi trebalo da se čeka kada je u pitanju vakcina, ali i buster doza.

Univerzalna vakcina protiv koronavirusa, ili čak samo pan-koronavirusna vakcina, mogla bi u potpunosti da promijeni strategiju.

NIAID, dio Nacionalnog instituta za zdravlje, uložio je najmanje 1,2 milijarde dolara u istraživanje vakcine protiv koronavirusa, uključujući više projekata za razvoj pan-koronavirusne vakcine.

U septembru je NIAID objavio nagrade od oko 36,3 miliona dolara za tri akademske institucije – “University of Wisconsin”, “Brigham and Women’s Hospital” u Bostonu i “Duke University” – za proučavanje i razvoj vakcina za zaštitu od više vrsta koronavirusa i sojeva.

“Ne želim da iko pomisli da je pan-koronavirusna vakcina bukvalno iza ugla za mjesec ili dva. Biće potrebne godine da se postepeno razvije”, rekao je Fauči tokom brifinga i dodao da je sada u fazi kliničkih ispitivanja.

Kako napraviti vakcinu koja se bori protiv više koronavirusa?

U Sjevernoj Karolini, u kampusu “Duke University”, nalazi se Institut za vakcine za ljude. Tamošnji naučnici čine samo jedan od mnogih istraživačkih timova širom svijeta koji pokušavaju da stvore pan-koronavirusnu vakcinu.

“Ono što pokušavamo da uradimo je da zaista ciljamo na određeni dio virusa, na primjer, za koji znamo da je njegova Ahilova peta”, rekao je Kevin Saunders, direktor istraživanja na Institutu za ljudske vakcine, glavnom medicinskom dopisniku CNN-a dr Sandžaju Gupti ove nedjelje.

Da bi vakcina djelovala na različite tipove koronavirusa, ta “Ahilova peta” bi trebalo da bude dio virusa koji je prisutan u svim sojevima koronavirusa, tako da kako virusi mutiraju, dio koji vakcina cilja verovatno se neće mnogo promijeniti.

Ova “Ahilova peta” takođe bi trebalo da bude nešto što virusu treba. U slučaju koronavirusa, to bi mogao da bude dio virusa koji on koristi da se veže za naše ćelije kada nas zarazi.

“Uobičajeno, to je mjesto gdje se virus vezuje za određeni protein na ćeliji domaćina na koju cilja, a ako promijeni tu lokaciju, onda više nije u stanju da dovede do zaraze”, rekao je Saunders.

Jednom kada se identifikuje taj dio virusa, “Ahilova peta” ili “konzervirano mjesto”, vakcina može da djeluje izazivanjem odgovora antitijela na njega. Postoji nada da će to mjesto, ili Ahilova peta, biti prisutno kod više virusa.

“Pokušavamo da pronađemo antitijela koja se vezuju za očuvana mjesta, a to znači da ulazimo u pojedince koji su zaraženi određenim virusom, i počinjemo da istražujemo njihov imuni odgovor da bismo razumjeli šta je efikasno, a šta ne”, rekao je Saunders.

“Jedna od stvari koje smo otkrili, posebno kod SARS-CoV-2, jeste da postoje antitijela koja mogu posebno da ciljaju lokacije koje su sačuvane ili prisutne kod više različitih koronavirusa, pa kada saznamo za ta mjesta, moći ćemo da razmišljamo o tome kako da dizajniramo vakcinu koja će se na to fokusirati”, rekao je Saunders i dodao da je to ono na čemu sade rade.