Informacija da u bušotini nema nafte obradovala je ekološke aktiviste.

“Politička klasa je bila toliko ubijeđena da ima nafte i da će to biti karta koja će nas izvuči iz svega. Bezobrazluk je bio i komentar da će se naftna platforma koristiti kao turistička atrakcija”, kaže Pantović.

Istakla je da bi CG dobijala 60 odsto neto profita, nakon što konzorcijum podmiri sve svoje ćerke kompanije i druge obaveze. Ona je navela da bi tih desetak ili pedesetak miliona od nafte uništilo naš turizam, a i morski svijet.

“Trovala bi se voda, trovao bi se živortinjski svijet, ali i sada tokom bušenja bilo je vibracija koje su uticale na delfine, ribe i morske kornjače. Mi još nemamo izvještaj kako je to uticalo na živi svijet na koji način su oni to sanirali”, kazala je ona.

Upozorava da su naši inspektori morali biti obučeni kako da reaguju ako sada iznenada dođe do neke katastrofe ukoliko bušotina nije zatvorena na pravi način.

“Ako se sada desi neka katastrofa mi nemamo mehanizaciju ni strategiju da to saniramo. Ugovorom je obavezano da će iz Italije dolaziti da saniraju štetu, ali da li konecsionar treba da bude u obavezi da to radi ili mi treba sami to da saniramo budući da je konzorcijum Eni novatek u 2020. godini imao 208 katastrofa, odnosno prolivanja nafte, a samo 39 ih je sanirano uspješno”, objasnila je ona.

Posljedice takvih stvari su dugoročne poručila je ona.