Ovo je prvi veliki paket projekata u okviru ambicioznog Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan, koji je Komisija usvojila u oktobru 2020 i putem kojeg će se u ovom regionu sprovoditi u djelo strategija EU „Globalna kapija“. Projekti su osmišljeni tako da donesu konkretne koristi za svih šest partnera u regionu, saopšteno je iz Eu Info Centra.

 „Ovim velikim investicionim paketom ubrzavamo realizaciju Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan na terenu. Ove prioritetne projekte smo identifikovali u bliskoj saradnji s našim partnerima. Bolje i održivije veze u saobraćaju, digitalnoj infrastrukturi i obnovljivoj energiji će podstaći privredu, pokrenuti zelenu i digitalnu tranziciju u regionu i donijeti niz novih prilika za ljude i preduzeća na Zapadnom Balkanu i širom EU. Ove investicije će takođe ubrzati integraciju regiona, u skladu s njegovom jasnom evropskom perspektivom", kazao je komesar EU za susjedstvo i proširenje, Oliver Varhelji.

Tokom narednih godina, Ekonomski i investicioni plan će pokrenuti do 30 milijardi eura investicija, u kombinaciji grantova, povoljnih kredita i garancija. Plan će pomoći da se zatvori razvojni jaz između Evropske unije i regiona, a podržaće i ekonomski oporavak nakon pandemije.

Kako je saopšteno, današnji finansijski paket uključuje 1,1 milijardu eura bespovratnih sredstava EU iz Instrumenta pretpristupne podrške 2021-2027 (IPA III), dodatne bilateralne doprinose država članica EU i Norveške, te povoljne kredite međunarodnih finansijskih institucija. Investicioni paket od 3,2 milijarde eura kanalisan je kroz Zapadnobalkanski investicioni okvir (WBIF) – višedonatorsku investicionu platformu koju vodi EU i koja predstavlja primarno finansijsko sredstvo za implementaciju Ekonomskog i investicionog plana u oblastima javne infrastrukture i konkurentnosti privatnog sektora.

Projekti u ovom prvom paketu pokrivaju prioritetne sektore Plana:

• Održivi saobraćaj: Izgradnja glavnih putnih i željezničkih veza u regionu, uključujući koridore Mediteran, Istok-Zapad i Rajna-Dunav, te željeznički koridor između Skoplja u Sjevernoj Makedoniji i bugarske granice. Ovi projekti će olakšati regionalnu trgovinu, smanjiti vrijeme putovanja i podstaći održivi ekonomski rast, donoseći velike koristi lokalnom stanovništvu i preduzećima u regionu.

• Čista energija: Razvoj obnovljivih izvora energije s izgradnjom solarnih elektrana i Transbalkanskog koridora za prenos električne energije, koji će biti od ključnog značaja za uspješnu tranziciju ka čistoj energiji u regionu i doprinijeće postepenom ukidanju upotrebe uglja.

• Životna sredina i klima: Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koja su neophodna za zelenu perspektivu regiona i koja će pomoći u očuvanju zdravlja i dobrobiti ljudi na Zapadnom Balkanu.

• Digitalne tehnologije: Razvoj širokopojasne infrastrukture u ruralnim područjima kako bi se osigurao univerzalni pristup širom Zapadnog Balkana.

• Razvoj ljudskih kapaciteta: Izgradnja novog objekta jedne univerzitetske dječje bolnice kako bi se povećali njeni kapaciteti i uključile nove tehnologije dijagnostike i liječenja.

Sprovođenje će kako se navodi iz EU, početi ubrzo, nakon potpisivanja sporazuma s međunarodnim finansijskim institucijama, a očekuje se tokom 2022. i 2023.

"Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan nastoji da podstakne dugoročni oporavak, ubrza zelenu i digitalnu tranziciju, te podstakne regionalnu saradnju i približavanje EU. Za plan je opredijeljeno do 9 milijardi eura grantova EU iz IPA III, čime će se pokrenuti dodatnih 20 milijardi eura investicija.

Zapadnobalkanski investicioni okvir (WBIF) je zajednička finansijska platforma Evropske komisije, finansijskih organizacija, država članica EU i Norveške sa ciljem unapređenja saradnje u ulaganjima u javni i privatni sektor za društveno-ekonomski razvoj regiona, te doprinosa evropskoj integraciji Zapadnog Balkana. WBIF je primarno finansijsko sredstvo za sprovođenje ambicioznog Ekonomskog i investicionog plana EU za prioritete javnih politika i investicione prioritete Zapadnog Balkana", napominje se u saopštenju.

Globalna kapija predstavlja doprinos EU smanjenju globalnog investicionog jaza širom svijeta kada je riječ o održivom razvoju. Ovom strategijom, EU kako se dodaje, jača ponudu svojim partnerima, kroz velika ulaganja u razvoj infrastrukture širom svijeta. U narednih sedam godina, EU i njene države članice će pokrenuti do 300 milijardi eura javnih i privatnih investicija u digitalni, klimatski i energetski, saobraćajni, zdravstveni, obrazovni i istraživački sektor. Globalna kapija će rezultirati održivim i visokokvalitetnim projektima, uzimajući u obzir potrebe partnerskih zemalja i obezbjeđujući trajne koristi za lokalne zajednice.