Ona je rekla da ne vidi razlog za odlaganje odluke, a njeni komentari poklopili su se sa izvještajem finskom parlamentu u kojem se navodi da bi članstvo u bloku moglo rezultirati “povećanim tenzijama na granici između Finske i Rusije”.

Moskva je posljednjih sedmica upozorila Finsku i Švedsku da se ne pridružuju NATO-u.

Finska i Švedska su vojno nesvrstane, ali ruska invazija na Ukrajinu podstakla je sve veću podršku javnosti da postanu članice zapadnog odbrambenog saveza. Švedska liderka Magdalena Anderson rekla je novinarima da se odvija ista “veoma ozbiljna analiza” kao u Finskoj i da ne vidi smisla da je odlaže.

Švedski list Svenska Dagbladet objavio je u srijedu da Anderson namjerava podnijeti zahtjev za članstvo na vrijeme za samit NATO-a krajem juna.

Finska dijeli granicu sa Rusijom u dužini od 1.340 km, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov je naglasio da bi Moskva morala da “izbalansira situaciju” vlastitim mjerama ako se pokušaj NATO-a nastavi.

“Neću davati nikakav raspored kada ćemo donijeti naše odluke, ali mislim da će se to dogoditi prilično brzo”, rekla je Marin. Ona je istakla da bi članstvo u NATO-u Finskoj ponudilo sigurnosnu garanciju člana pet, pri čemu se napad na jednu članicu posmatrao kao napad na sve.

Dok su se dvojica lidera sastajala u Stokholmu, u Helsinkiju je pokrenuta sigurnosna revizija Finske. Ministar vanjskih poslova Pekka Haavisto rekao je da je ruski rat promijenio sigurnosno okruženje u Evropi i natjerao da se preispita finska odbrambena politika.

Vladajuća Socijaldemokratska partija Marin tradicionalno je podržavala politiku nesvrstanosti i ona je to ponovila i u martu.

Ali nedavna istraživanja javnog mnijenja pokazuju da je podrška javnosti za pridruživanje NATO-u porasla sa 28 odsto u februaru na 62 odsto prošlog mjeseca.

Finska ima stalnu vojsku od oko 21.500 vojnika i ima kapacitet da pozove preko 200.000 rezervista u slučaju rata.