"Mislim da su razgovori na dobrom putu. Nadam se da ćemo imati plodne konačne razgovore i dobar rezultat da pokažemo našu solidarnost", rekao je hrvatski ministar spoljnih poslova pri dolasku na neformalni sastanak šefova diplomatija Atlantske alijanse u Berlinu.

Protivljenje ulasku dve nordijske zemlje u NATO koje je izrazila Turska, članica saveza, uvelo je neizvijesnost o ishodu procesa, prenosi Beta.

"Uvjeren sam da će saveznici kakvi smo mi konstruktivno i pozitivno gledati na njihovo pridruženje Alijansi", rekao je zamjenik generalnog sekretara NATO Mirčea Džoana, koji je takođe rekao da je uvjeren da je moguće postići konsenzus.

Njemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je ocijenila da bi ulazak te dvije zemlje mogao da bude sproveden vrlo brzo.

"Njemačka je sve pripremila da taj proces ratifikacije bude brz", rekla je ona dan posle razgovora sa šefovima diplomatije Finske i Švedske koji su prisutni u Berlinu.

Ona je rekla da su mnoge članice istakle koliko je važno da ne bude beskonačan period takozvane sive zone, misleći na razmak od podnošenja kandidature do faktičkog ulaska neke nove zemlje u Alijansu.

Pod uticajem rata u Ukrajini, Finska i Švedska se spremaju da okrenu list svojoj politici vojne neutralnosti koja je trajala decenijama.

Turska zamjera Švedskoj i Finskoj da su suviše blagonaklone prema Radničkoj partiji Kurdistana (PKK).

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu je ipak rekao da je spreman da razgovara sa te dvije zemlje kao i sa drugim zemljama NATO.

"Turska je važan saveznik. Oni su izrazili zabrinutost o kojoj ćemo raspravljati", rekao je Džoana.

Luksemburški šef diplomatije Žan Aselborn je takođe ocijenio da iako je Turska ponekad bila težak partner, signali nisu bili loši.