Novi skok zaraženih se može objasniti opuštanjem mjera zaštite, ali i padom imuniteta ljudi.

Sada je poznato da zaštita koju daju vakcine i prethodne infekcije slabi posle nekoliko meseci.

"Osobe koje su zaražene omikron sojem BA.1 u decembru manje su zaštićene od onih zaraženih početkom godine. Isto važi i za imunitet ostvaren vakcinama, iako on ostaje vrlo snažan protiv teških oblika bolesti, imunitet malo slabi za manje teške oblike", rekao je direktor francuskog centra za istraživanje CNRS Samjuel Alizon.

Naučnici kažu i da se novi talas takođe objašnjava razvojem novih podvarijanti omikrona, BA.4 i BA.5.

U Francuskoj, prema najnovijem izveštaju službe za javno zdravlje, više nedelja se primjećuje postepena zamjena soja BA.2 i bilježi pojava soja BA.5 kod 41 odsto slučajeva i BA.4 kod šest odsto slučajeva u nedjelji od 13. do 19. juna.

Novi podsojevi se brže šire zbog dvostruke karakteristike koje imaju, njihove veće zaraznosti i zbog slabljenja imuniteta, odnosno sposobnosti da izbjegnu imuni odgovor.

To je već bio slučaj za podsoj omikron BA.1, koji je mogao mnogo brže da zarazi već vakcinisane osobe ili osobe koje su preležale zarazu sojem delta.

Dugo se verovalo da se infekcijom stiče zaštita, bar neko vreme. Međutim, sa porodicom omikron to izgleda ne važi, navodi se u studiji Imperijal koledža, objavljenoj sredinom juna u publikaciji Science.

Ustanovljeno je da oni koji su preležali omikron imaju zaštitu od inicijalnog soja koronavirusa i njegovih prvih sojeva, ali slabu zaštitu od samog omikrona.

"Ono što smo otkrili je da on loše stimuliše imunitet protiv samog sebe, čak uopšte u nekim slučajevima. To, uz pad imuniteta posle vakcinacije, može da objasni masovni porast novoinficiranih koji konstatujemo i veliki broj ponovnih zaražavanja ljudi u kratkim intervalima", rekla je Rozmeri Bojton, koja je koautorka studije.

Francuski naučnik rekao je da se suočavamo sa jako zaraznim sojevima, koji nekako prolaze ispod radara imune odbrane. Dodao je da je zbog tih vrlo zaraznih varijanti potrebno podići nivo zaštite najosetljivijih osoba.

Za najveći dio evropskih zemalja apsolutni prioritet je da starije osobe i osobe sa imunim teškoćama dobiju drugu buster dozu vakcine, ocijenio je on.

Predsednik Francuskog savjeta za vakcinsku strategiju Alen Fišer rekao je da je trenutno nivo imuniteta stanovništva dobar, ali ne i savršen. Zato je rekao da treba preporučiti drugu buster dozu starijim od 60 godina i osetljivim osobama.