Dugačak je spisak prava koje se krše prilikom objavljivanja snimaka na kojima se vide lica onih koji se privode na saslušanje ili izvršenje kazne, kaže kriminolog Velimir Rakočević.

Najčešće su povrede prava privatnosti, ali i pretpostavka nevinosti. To što je, kako kaže, neko osumnjičen ne znači da će biti pravosnažno osuđen.

"Dakle, jedna praksa koja je apsolutno neprihvatljiva i direktno zadire u elementarna ljudska prava, a pogotovo prava na privatnost, direktno krši prezumpciju nevinosti",  kazao je Rakočević.

Psihološkina Nađa Pekić kaže da se u ovakvim slučajevima mora voditi računa o ljudskim pravima.

"Svakako postoje nacionalni propisi koji regulišu zaštitu podataka ličnosti pa u tom kontekstu ipak treba da se vodi računa o upotrebi bilo kakvih podataka, naročito ličnih. Možemo izvući pouku da je potrebno da se napravi neki balans između slobode izražavanja I poštovanja nečije privatnosti", smatra Pekić.

Rakočević podsjeća da su se privođenja osumnjičenih nekada odvijala daleko od publiciteta, kako se istraga ne bi kompromitovala.

"Jedno lice, ako ga snimite sa lisicama na rukama i to objavite, onda ono, koliko god je nevino, trajno je stigmatizovano i obilježeno za sva vremena kao kriminalac i na taj način je bukvalno izopšteno iz zajednice", objašnjava kriminolog.

Rakočević upozorava da se ovakvi slučajevi mogu tretirati i kao pritisak na Tužilaštvo, što je, kako kaže, neprihvatljivo i nije u skladu sa demokratskim standardima.

Gradski