Dug put do publike
Scena iz filma “Top je bio vreo”

"Top je bio vreo"

Dug put do publike

Zbog nedostatka novca, film "Top je bio vreo" i dalje čeka premijeru. Ostala samo poslednja kompjuterska obrada, ali za nju nedostaje novac

DA su želje autorske ekipe lako ostvarive, Srbija bi samo u poslednjih nekoliko godina bila bogatija za desetak filmskih naslova. Neki filmovi su započeli sa snimanjem, ali nikada nijesu završeni, drugi su snimili sve scene, ali nemaju novca za dalju obradu, dok neki već mjesecima slove za gotova ostvarenja, ali nikako da izađu pred publiku. Poslednji "uslov" ispunjava film Slobodana Skerlića "Top je bio vreo", čija se premijera iščekuje već duže vrijeme.

Producent Tihomir Stanić poslednjih nedjelja prinuđen je da odgovara na pitanja - zašto toliko dugo čekamo na ovaj film?

- "Top je bio vreo" je imao mnogo, reklo bi se previše prepreka od samog početka. Sada je skoro gotov, ostala je samo poslednja kompjuterska obrada, ali to stoji, jer, jednostavno, nemam od čega da platim ljudima koji to rade - iskren je Stanić.

Mada je film pre dvije godine dobio novac na konkursu Filmskog centra, od Radio-televizije Republike Srpske, a potom i od sponzora, to ipak nije dovoljno za jedan "veliki filmski projekat".

- Obećana nam je pomoć sa raznih strana, pa vjerujem da ćemo uskoro moći da zakažemo premijeru - kaže Stanić za "Novosti".

Film "Top je bio vreo" zasnovan je na istoimenom romanu Vladimira Kecmanovića o surovom odrastanju jednog dječaka u opkoljenom, bombardovanom Sarajevu, početkom devedesetih godina. Snimanje filma započeto je krajem 2010, a reditelj Skerlić okupio je veliku glumačku ekipu (Anita Mančić, Stanislav Ručnov, Slavko Štimac, Nikola Đuričko, Mira Banjac, Bojana Maljević, Ivica Vidović). Stanić, međutim, kaže da je "Top" od početka nailazio na probleme:

U Sarajevu se pročulo da je to četnički film, pa su tamošnji glumci odbijali uloge, a to nam je bilo važno zbog akcenta i autentičnosti. Potom su i neki glumci iz Beograda otkazali, da ne bi kvarili odnose, a zatim i neki drugi saradnici. Dominantna priča je ona o dječaku iz romana i njegovom prijatelju, o kriminalcima koji terorišu civile. Ali tu se pojavljuju žrtve srpske nacionalnosti, što je, vjerujem, neuobičajeno.

Stanić kaže da je nailazio na razne komentare, poput onih "da nije vrijeme za takav film".

- Iskreno, očekivao sam da će ta tema privući ljude, da će popularnost romana i zanimljiv ugao gledanja pomoći da lakše nađemo novac, ali priznajem, bila je to pogrešna procena. Sa filmom "Falsifikator" sve je išlo mnogo brže. I on ima politički kontekst, ali je valjda ta tema drugima bila "lakša". Entuzijazam me, ipak, ne napušta. Pomaže nam uspjeh "Falsifikatora" i njegove nagrade koje skreću pažnju na ono što radimo - objašnjava Stanić.

(Izvor:Večernje novosti)