Poslodavci u Crnoj Gori su, tokom pregovora između socijalnih partnera, pristali na povećanje minimalne zarade upravo zbog olakšica koje im je donijelo ukidanje doprinosa na zdravstvo, podsjeća Mulešković. Zato bi njihovo vraćanje, kako smatra, moglo donijeti probleme poslodavcima, ali i građanima.

“Vraćanjem ovih doprinosa dodatno će se opteretiti poslovanje svih privrednih subjekata u Crnoj Gori. S druge strane, ukoliko bi se taj dio doprinosa vratio na dio zarade, na teret zaposlenog, doći će do smanjenja zarada što, s druge strane, ne odgovara zaposlenima”, istakao je Mulešković.

Vraćanje doprinosa je očekivano, kaže, jer je odluka o njihovom ukidanju bila preuranjena i bez prethodne podrobne analize. Ipak, prilikom njihovog vraćanja, kako ističe, treba razmotriti mogućnosti kojima bi se olakšalo poslodavcima.

“U ovoj situaciji trebalo bi razmišljati, ukoliko dođe do vraćanja doprinosa za zdravstvo, da se određeni drugi doprinosi, porezi i slično smanjuju kako se ne bi povećalo opterećenje privrednika. Sama činjenica da je došlo do ovolikog rasta minimalne zarade je opteretila poslovanje svih privrednika. Sa druge strane, ukoliko vratite određene doprinose, to znači da dodatno opterećujete privrednike. U situaciji kakva jeste u Crnoj Gori i na međunarodnom nivou mene je strah da to može da ugrozi poslovanje privrednih subjekata“, pojašnjava Mulešković.

Vraćanje doprinosa je još jedan pokazatelj da Crna Gora ima problem sa prihodnom stranom budžeta, navodi Mulešković i zaključuje da se njegova održivost mora pažljivije planirati i razmišljati o racionalizaciji javne potrošnje kroz reformu javne uprave.

Izvor: gradski.me