"Prijateljstvo Dragana Stojkovića i Dejana Savićevića nije lako opisati u nekoliko rečenica. A možda nema ni potrebe, bitno je da traje skoro 40 godina i da je bukvalno neraskidivo. Zato i ne čudi posjeta podgoričkog virtuoza bazi srpske reprezentacije u trenutku kada Piksiju i njegovim momcima treba podrška kao nikada u prethodnih godinu i po dana", prenosi se na sajtu Fudbalskog saveza Srbije

Reprezentacija Srbije juče je remizirala sa Kamerunom. 

„Piksi mi deluje dobro i pozitivno, nije neraspoložen i to je veoma važno. Svestan je i on situacije u kojoj se našao tokom utakmice sa Kamerunom. Imao je druge planove, razmišljao o drugim izmenama… Ali to su nepredviđene okolnosti. Javi se jedan štoper, traži izmenu… posle toga i drugi… sve se poremetilo. Izlazak malog Pavlovića je bio nenadoknadiv gubitak. Momak je jak u skoku, snažan u duelu, fenomenalan u postavci odbrane. Naravno, nisu krivi ni momciu koji su ušli, mnogo je nezgodno kada na utakmici Svetskog prvenstva tri igrača iz prinudnih razloga prvi put stanu zajedno u poslednju liniju“ – kaže Savićević i dodaje da su povrede značajno uticale na utisak koji je Srbija ostavila u dosadašnjem toku Mundijala:

„Nadao sam se i verovao da će ovaj specifičan termin Svetskog prvenstva ići na ruku igračima i da će njihova forma biti na mnogo višem nivou nego na kraju nacionalnih šampionata. Ali sam se prevario. Sve je pošlo kako ne treba još od okupljanja i prvog dana priprema za odlazak u Katar. Ko je mogao da pretpostavi da će udrane igle reprezentacije, momci na kojima se bazira igra srpskog tima, biti u tako lošoj zdravstvenoj situaciji. Šta je tu je, Kamerun je prošao, na redu je meč odluke protiv Švajcarske koja je daleko jača u defanzivi nego u ofanzivi. Teško im je probiti bedem, ali Srbija ima veliki broj kvalitetnih fudbalera koji mogu da reše pitanje pobednika. Veoma je važno da budu strpljivi, da ne gube koncentraciju i siguran sam da će postići taj jedan gol koji će da ih odvede u osminu finala“.

Prošlo je 24 godine od poslednjeg plasmana naše reprezentacije u nokaut-fazu Mundijala, a upravo smo u Francuskoj 1998. doživeli nešto slično kao u meču sa Kamerunom.

„Prokockali smo dva gola prednosti, ali smo digli glave i pobedom protiv SAD-a otišli u drugi krug. Ništa nije izgubljeno, znalo se i pre turnira da će direktan duel sa Švajcarskom najverovatnije odlučivati o drugom mestu u grupi. Imao bih samo jednu poruku za igrače Srbije, neka u petak uveče igraju za ove ljude koji su prevalili na hiljade kilometara i potrošili gomile novca da bi došli u Katar i da bi bodrili svoju reprezentaciju. Pričao sam malopre sa Piksijem i Dikom, impresioniran sam podrškom sa tribina. Navijači su došli iz Australije, Kanade,  Amerike… na kraju krajeva iz svih gradova Srbije. Ako ništa drugo, bar zbog njih, treba da izvuku poslednji atom snage i da pobijede Švajcarsku“.