Milačić poručuje dahaotično stanje i institucionalni haos perfektno odgovaraju sve politički slabijem DPS-u: nebiranjem sudija Ustavnog suda očajnički pokušavaju da zadrže, makar i faktički, vlast u Podgorici i izbjegnu slom njihove politike koji bi se izborom makar i jednog sudije Ustavnog suda desio - Ustavni sud bi utvrdio da njihov predsjednik nije kršio samo zakone, da je prekršio i Ustav.

“Od takvog udarca DPS će bježati po cijenu da im svi sadašnji i dojučerašnji evropski partneri sto puta okrenu leđa, a institucionalni haos perfektno odgovara DPS-u, jer je on maska za partijski i politički haos koji upravo prolaze, posebno nakon održanih lokalnih izbora i to je jedino i oružje i oruđe koje je ostalo DPS-u da proba da ubira političke poene iz floskula o takozvanoj odbrani države, gonjenju četnika, velikosrba i velikorusa, ne bi li nekako politički, na aparatima preživio do novih izbora koji bi im, kako vjeruju, otvorili vrata u izvršnoj vlasti“, ističe Milačić.

Kategoričan je da se ovome nada DPS, “ali prije svega se nada mentor te pogubne politike, Milo Đukanović, zaboravljajući u tom nadanju da je konačno spala i ta maska o takozvanoj konstruktivnosti politike koju su dugo servirali zapadnim partnerima“. 

“Upravo je Venecijanska komisija jasno stavila do znanja da je političku krizu izazvalo kršenje Ustava od strane Mila Đukanovića, dakle upravo DPS, a pozive od strane svih zapadnih partnera da se bez odlaganja izaberu sudije Ustvnog suda Đuknović je, a to vidimo danas, potpuno ignorisao, vodeći neku svoju politiku koja sve manje ima uporište u stvarnosti, a sve više liči na period kada se spremao da zajuriša devedesetih na Dubrovnik“, naglašava Milačić.

Dodaje da su devedesete davno prošle, pa je zastarela i retorika koja ima za cilj da svađa i dijeli i političare i građane, prevaziđene su teme veleizdajnika, posebno - prevaziđene su teme izbora partijskih sudija i tužilaca, a to je jedan od najvažnijih razloga zbog kog im kandidati za sudije Ustavnog suda nisu po volji.

“U tom začaranom krugu u kom pokušavaju da političku scenu ilustrovano svedu na mačku koja juri svoj rep, jasno je da je parlamentarna većina pružila ruku dogovora oko prevazilaženja političke krize i više nego što je trebala, a da DPS nije želio nikakav dogovor, pa čak ni koncentracionu vladu koju je navodno toliko želio, već je samo kupovao vrijeme ne bi li konačno došao 19. decembar pa Milo Đukanović raspisao izbore i to bez Ustavnog suda, na čije rezultate bi opet izjavili ustavne žalbe i tako u krug“, naglasio je Milačić. 

Zaključuje je da ovu krizu može razriješiti samo parlamentarna većina izborom nove vlade i fokusiranim radom, otvaranjem istinskog a ne trideset godina maskiranog evropskog puta Crne Gore, na kom međunarodni partneri shvataju ono što je sadašnjost Crne Gore - za dogovor i oslonac imaju samo u 41 poslanika parlamentarne većine.