Damjanović je posle sastanka sa ministrom finansija Srbije Sinišom Malim u intervuju agenciji Beta rekao da je rast robne razmjene između dvije zemlje, koja će ove godine premašiti milijardu eura, moguć i u razmjeni usluga i kapitala, prije svega u transportu.

„Značajan dio srpske privrede je svakako naslonjen na Luku Bar, na najbližu moguću odrednicu. Tu prije svega mislim na Smederevo i Kragujevac. U perspektivi i najavi onoga što će se raditi u Srbiji na planu daljeg privrednog razvoja, a imajući u vidu ratna zbivanja i relativnu zatvorenost Crnog mora za neki duži niz godina, stvorila se mogućnost da se ovaj koridor od Bara prema Beogradu i Budimpešti ponovo revitalizuje i da se, kako smo zajednički konstatovali ‘napuni’ energetskom i saobraćajnom infrastrukturom“, rekao je Damjanović.

Kako je ocijenio, Crnoj Gori je potreban pomak u realizaciji infrastrukturnih projekata i da završetak i spajanje auto-puta kroz Crnu Goru ima smisla samo „ako Srbija završi svoj dio posla“.

„Završili smo prioritetnu dionicu od Kolašina koja je negdje i najteža u tehničkom smislu. Ona je prema predračunu koštala nešto manje od milijardu evra. Mi smo je generalno završili, pustili u rad i ona već pokazuje svoje prednosti, iako je to samo polovična priča dok se ne napravi kompletan put i povežu Srbija i Crna Gora. Ključna ideja je da se put nastavi prema Mađarskoj“, rekao je Damjanović.

O rekonstrukciji pruge Beograd-Bar Damjanović je istakao da će njena vrijednost biti vidljiva tek ukoliko se ona posmatra kao jedinstvena platforma sa Lukom Bar prema Beogradu i Budimpešti.

„Procjenjujem da kada smo već resetovali dosta loše političke odnose koje su imale prethodne vlade i kada smo ih doveli na primjeren politički nivo, da bi dobro bilo da se sa njima ostvare i ekonomski prioriteti koji će biti isti u Crnoj Gori i u Srbiji“, rekao je ministar.

Otvoreni Balkan se pažljivo testira i procjenjuje

Po njegovim riječima, tema Inicijative Otvorenog Balkana je aktuelna u Crnoj Gori koja pažljivo testira i procjenjuje kakva su shvatanja i razmišljanja evropskih partnera u Briselu, da li to ubrzava ili usporava evropski put Crne Gore.

„Osluškujemo korake ohrabrenja koja dolaze iz SAD-a. Tu ne smije da se napravi greška u koracima, uz punu konslutaciju i ono što već donosi Berlinski proces, koji je već od 2014. godine na stolu, da vidimo ima li tu komplementarnosti“, istakao je Damjanović.

Rekao je da je on otvorio pitanje zaduženja Crne Gore za veće infrastrukturne projekte i da država razmišlja da sklopi ugovor s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

„Kao interesantnu činjenicu i ministar Mali i ja smo ocijenili da je jedan od razloga dobrog pozicioniranja Srbije skoro u rangu Rumunije i Mađarske na tržištu, upravo bio i stendbaj aranžan sa MMF-om, koji je Srbiji obezbijedio da izađe na komercijalno tržište i dobije maksimalno moguće uslove dodatnog zaduženja“, rekao je on.

Damjanović je istakao da je Crna Gora neto proizvođač električne energije i da kroz dalje investicije u obnovljive izvore energije, prije svega u solarna postrojenja, može da ima značajan energetski suficit u proizvodnji struje.

„Pokušavamo da značajno unaprijedimo uvoz hrane, a Srbija jeste jedan od ključnih partnera kod uvoza roba široke potrošnje. Prije svega mislim na prehrambene artikle. Ocijenjeno je i da je ta saradnja dobra. Srbija je najbliža Crnoj Gori što se tiče dostupnosti nabavke životnih namirnica pa i cena“, rekao je Damjanović.

I Crna Gora pravi svoju Poštansku štedionicu

Istakao je da je Srbija obavila dobro posao na sistemu eFiskalizacije.

„To je cilj i u Crnoj Gori. Mi smo eFiskalizaciju uspješno obavili, odnosno pokrenuli je prošle godine. Sada smo u drugoj fazi fiskalizacije, a ovo je formalni start te priče nakon razgovora sa ministrom finansija Srbije. I kod nas je trka sa vremenom da obezbijedimo početne uslove i preduslove, a onda i zakon koji bi to omogućio“, rekao je Damjanović.

Ocijenio je da Pošta Crne Gore ima ozbiljne potencijale, kapacitete i resurse i da se razmatra da se njen jedan dio pretvori u Poštansku štedionicu, odnosno domaću banku.

„To može da bude način za rešavanje sad već decenijskog problema platnog prometa Srbije i Crne Gore, gdje se platni promet ne obavlja direktno kako bi trebalo“, rekao je ministar i dodao se platni promet obavlja posredstvom stranih banaka i tako velike provizije plaćaju privreda i građani koji su nekad bili u zajedničkoj državi.

Nastaviti put promjena nakon 13 godina apsolutne vlasti DPS-a

Komentrarišući često pominjanje u javnosti mogućnosti izbora nove crnogorske vlade, Damjanović je rekao da sadašnjoj vladi mandat ističe, prema redovnim izborima, u septembru 2024. godine i da sadašnja Vlada Crne, bez obzira na gubitak poverenja u parlamentu, radi u punom kapacitetu, da sve ustavne obaveze redovno izvršava „imajući u vidu samo jednu mogućnost da ona ne može da raspusti parlament ako je izgubila poverenje“.

Dodao je uprkos tim okolnostima bez problema usvojen državni budžet i kupljene su akcije Luke Bar.

„Ne vidim na horizontu vanredne parlamente izbore. Pogotovo ih ne vidim nakon tehničkih izbora ili očekujem da će Demokratska partija socijalista da izgubi i to uporište i da će se nastaviti put promena koje su došle nakon 13 godina apsolutne vlasti DPS-a“, rekao je Damjanović.

Beta