Neadekvatne instalicije, eksplodiranje plinske boce ili ljudski nemar najčešći su uzroci požara, dok je trovanje ugljne-monoksidom prvo među posledicama. Kako da se zaštitimo i koliko brzo trovanjenje ugljen-monoksidom može da nastane, ali i kakve sve posledice ostavlja po organizam, gostojući na Prvoj, objasnila je dr Biserka Obradović.

Odmah je istakla zabrinjavajuću brojku, a to je, da je od početka godine u Srbiji bilo 3.650 požara, od čega je 1.757 požara bilo u stambenim prostorima.

"Kao produkt požara javlja se ugljen-monoksid. To je opasan gas, naziva se još i 'tihi ubica' zato što je gas bez boje, mirisa, ukusa. Nita ga osećamo, niti ga vidimo. Lagan je i kreće se u gornjim površinama stana. Ugljen-monoksid i u malim koncetracijama je vrlo opasan", objasnila je dr Obradović, a onda istakla jednu važnu stvar.

Ugljen-monoksid se ne stvara samo prilikom požara, već i prilikom loženja drva ili uglja. Može da bude opasno i onda kada šporet na drva nije u funkciji, te se dim vraća nazad u prostoriju. S toga je važno redovno čistiti dimljak i peć. Takođe, prema rečima dr Obradović, i osoba koja se nalazi u zatvorenoj garaži sa upaljenim kolima je u riziku od trovanja ugljen-monoksidom.

"Ako je koncetracija veća i prelazi jedan odsto, dovoljno je dva do tri udaha da to bude letalna doza, jer on ima afinittet da se vezuje za hemoglobin - 120 do 300 puta veći za vezivanje hemoglobina od kiseonika. On istiskuje kiseonik, tako da mozak i svi organi ostaju bez njega", objasnila je doktorka, a zatim uporedila prisustvo manje koncetracije ugljen-monoksida u organizmu.

"Vrlo često ako to trovanje traje blago, dugo, manje kocentracije, smenjuje se sa nekim stanjem gripa, samo što nema temperature. Tako se oseća i ima bol u mišićima", dodala je ona.

Osobe koje su preživele trovanje sa ugljen-monoksidom susreću se sa različitm posledica, a najviše je pogođen mozak.

"Dolazi do mentalnih posledica, zavisi koji su centri mozga uništeni, s obzirom da se ćelije ne obnavljaju. Pluća su nam najosetljivija, prvo što reguje jeste respiratorni sistem, a zatim kardiovaskularni gde dolazi do ubraznog rada srca, tahikardije i malaksalosti", objansila je dr Obradović i za kraj savetovala da redovno održavamo ventilacione cevi i plinske boce, prenosi Mondo.