Kako je objasnio, nalog za hapšenje Vladimira Putina koji je izdao Međunarodni krivični sud nije iznenadio nikoga ko se bavi ovim temama, posebno ovim temama u Ukrajini.

„Nisam očekivao da to može da bude ovako brzo, očekivao sam da optužnica bude podinugta negdje tokom ove godine. U toku su istrage o brojnim drugim zločinima za koje se sumnja da ih je počinila ruska strana u ovom ratu. To je odabrano vjerovatno zbog toga, što je i sam sud rekao, da bi se spriječilo da se to dalje nastavlja“, kaže Jovanović.

Prema njegovim riječima, događaju se deportacije svih koji se nađu na okupiranoj teritoriji.

„Provjera lojalnosti se sastoji u velikoj mjeri od stalne torture, tuku ljude, lišavaju ih vode, hrane… Paralelno ide i deportacija djece, od marta prošle godine, postoje strahovi da je toga bilo i ranije, prvo su deca odvođena sa područja koja jesu bila pod borbenim dejstvima. Ta djeca su odvođena, dobar dio te djece ima roditelje, ali im kažu da su ih se odrekli, da ih ne vole, da su nacisti ili da su poginuli… Roditelji pokušavaju da dođu do djece, ali im se to onemogućava, takve djece prema podacima ukrajinske vlade ima oko 16.000“, kaže on.

Jedan od razloga, dodaje, zašto je podignuta optužnica, je to što Ruska Federacija uopšte nije krila to.

„Ona se hvalila, ta djeca se prikazuju na televiziji, od toga se pravi neka vrsta pompe, kao da se radi o humanom postupanju. Zato nije bilo teško utvrditi da se tako nešto dešava i koja je linija odgovornosti“, kaže.

Dodaje da „niko ne zna šta se dešava u onim djelovima zemlje koji su pod okupacijom.

„To su klasični ratni zločini“, kaže.

Osvrnuo se i na Putinovu „iznenadnu“ posetu Marijupolju.

„Nije spontano, to je pripremljeno, namješteno, Marijupolj je relativno blizu linije fronta, još jedan način da pokaže da se on ne plaši, da bi se pokazalo kako se tamo normalizuje život, kako ti ljudi žive srećni jer su deo Ruske Federacije“, kaže on.

Jovanović je, govoreći o ratnim zločinima, pomenuo i „preko 100 slučaja dokazanih silovanja“, kao i „napade na civilnu infrastrukturu“.

„Zaporožje je samo prikopčano na ruski energetski sistem, to je zabranjeno međunarodnim humanitarnim pravom, i predstavlja jednu vrstu ratnog zločina“, kaže.

O mogućnosti hapšenja Putina u nekoj drugoj državi, kaže da „nije realno, ni pravno moguće“.

„Rimski statut su potpisale 123 države, ali je šef države zaštićen imunitetom, od hapšenja drugih država. Šefovi vlada, šefovi država i ministri spoljnih poslova su zaštićeni od hapšenja. Njihova država može da ukine imunitet. Predsjednik Sudana je na primjer, dok je bila podignuta optužnica posjetio zemlje koje su potpisnice Rimskog statuta“, kaže on.

Dodaje da je MKS donio niz odluka gde je rekao da „taj imunitet ne važi“.

„Međutim, države to nisu prihvatile. Takvo je stanje u međunarodnom pravu da ne možete šefa države koja nije prihvatila Rimski statut da uhapsite“, objašnjava.

Ipak, kaže, „ne treba se samo fokusirati na Putina“.

„Izdat je nalog za hapšenje protiv komesarke za prava djeteta, to jeste poruka ljudima oko Putina, ovo na Putinovo razmišljanje neće uticati, ali jeste poruka za ljude oko njega. Imunitet se odnosi na šefa vlade, u ovom slučaju Mihaila Mišustina, ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, nije izvjesno da li se odnosi i na druge ministre“, kaže.

Ističe da svi ostali, generali, mogu da budu uhapšeni bilo gdje.

„Ne samo da mogu, nego bi potpisnice Rimskog statuta imale obavezu da ih uhapse“, kaže.

Zaključuje da ovo „može da utiče na njih da oni eventualno počnu da razmišljaju o svojoj budućnosti i da se plaše sankcija i hapšenja“, kaže Jovanović, prenosi N1.