Programska menadžerka CEDEM-a Andrea Mićanović je kazala da je istraživanje političkog javnog mnjenja, koje su realizovali početkom maja, pokazalo da članstvo Crne Gore u EU podržava 76 odsto građana, što je jedan odsto više u odnosu na prethodno istraživanje iz decembra.

Kako je navela, 14 odsto građana ne podržava učlanjenje države u EU, a deset odsto nema stav o tom pitanju.

“Izmjerena je rekordno visoka podrška članstvu EU od kada se vrše ispitivanja”, rekla je Mićanović i dodala da bi, ako bi se raspisao referendum o članstvu, 84,9 građana podržalo ulazak Crne Gore u EU, a 15,1 odsto ne bi.

Mićanović je kazala da su želju za prozapadnom orijantacijom građani Crne Gore potvrdili i odgovorima da li podržavaju članstvo Crne Gore u NATO.

“Pozitivno se izjasnilo 47 odsto ispitanika, 36 ima suprotan stav, a 17 odsto nema mišjenje”, rekla je Mićanović dodajući da je, u poređenju sa istraživanjem iz decembra prošle godine, za četiri odsto manje građana koji su protiv članstva Crne Gore u NATO.

Prema njenim riječima, najviše građana smatra da Crna Gora u spoljnoj politici najviše treba da se oslanjanja na EU, dok nakon Unije kao najvažnijeg spoljnopolitičkog partnera vide Srbiju, Sjedinjene Američke Države i Kinu.

Mićanović je rekla da bi se, ukoliko bi u ovom trenutku bio održan popis, najveći dio građana, 42,8 odsto, izjasnilo kao Crnogorci, a 32,6 kao Srbi.

“Kao Bošnjaci bi se izjasnilo 8,7 odsto građana, Albanci 4,9, Muslimani 3,6 i ostali 7,4 odsto”, kazala je Mićanović, ističući da se ti podaci nijesu značajno promijenili u odnosu na prethodna istraživanja, čak ni od kada je najavljen popis stanovništva.

Kako je navela, istraživanje je pokazalo da bi se 36,4 odsto građana izjasnilo da govori crnogorskim jezikom, a 46,7 odsto da govori srpskim.

“Da se sada sprovodi popis, 4,2 odsto građana izjasnilo bi se da govori albanskim jezikom, bošnjačkim 5,3, a kombinacijom ovih jezika 4,1”, dodala je Mićanović.

Kada je u pitanju očekivanje nakon predstojećih izbora, Mićanović je rekla da podaci pokazuju optimizam među građanima u pogledu razvoja crnogorskog društva na različitim frontovima.

“Očekuju pobljašanje kada su u pitanju odnosi sa Srbijom, odnosi između države Crne Gore i SPC, kada je u pitanju povećanje plata i penzija, poboljšanje u odnosima između Crnogoraca i Srba, kretanje ka EU, jačanje ekonomije, borba protiv korupcije i kriminala i ravnomejran regionalni razvoj”, navela je Mićanović.

Građani su, kako je dodala, najmanje zabrinuti u pogledu revanšizma prema liderima i članovima DPS-a, kada je u pitanju jačanje uticaja Rusije i Srbije na Crnu Goru, loš tretman nacioanlnih manjina i jačanje uticaja SPC na državu.

“Niži procenat zabrinosti imaju vezano za ugrožavanje crnogorske nezavisnosti, a najviše su zabrinuti kad je u pitanju ekonomska stabilnost države”, saopštila je Mićanović.

Ona je kazala da 59 odsto građana smatra da Vlada, kada je u pitanju spoljna politika, treba da se najviše bavi članstvom Crne Gore u EU.

Prema rezultatima istraživanja, 25,2 odsto građana smatra da Vlada u spoljnoj politici treba da se bavi približavanjem Crne Gore Srbiji, 8,6 odsto jačanjem članstva u NATO, a 2,8 približavanjem države Rusiji.

“U pogledu političke orjentacije, najviše građana navijaju za zapadnu orjentaciju Crne Gore i broj takvih od juna 2021. godine je porastao za skoro četiri odsto”, dodala je Mićanović.

Kada su u pitanju prioriteti kojima Vlada treba da se bavi kada je u pitanju unutrašnja politika, Mićanović je rekla da podaci ukazuju da su građanima najvažnije egzistencijalne i ekonomske teme, borba za bolji životni standard i nova radna mjesta.

“Ohrabruje što građani više ne vide potrebu da se bavimo rješavanjem međunacionalnih odnosa u Crnoj Gori i potrebu da se Vlada bavi borbom za rješavanje crnogorsko-srpskog nacionalnog pitanja”, navela je Mićanović.

Ona je rekla da ne ohrabruje, ali da treba imati razumijevanje, što građani ne pokazuju veliko interesovanje za jačanje demokratije, prenosi Dan.