I dok Podgorica, kako nas ubjeđuju, “uzlijeće” ka Evropi (samo nam ne kažu kojeg vijeka), raznorazni kadrovi se gnijezde na rukovodećim funkcijama u Glavnom gradu. Jedan od tih kadrova je upravo i buduća direktorica, da stvar bude gora jedne kulturne ustanove, NB “Radosav Ljumović”., kaže Đuričković.

Ne sviđa joj se što manjinske partije imaju svoj stav i što oni koji ne priznaju genocid u Srebrenici nijesu za njih poželjni partneri. “Lažni” je, kaže Slavica, to evropski put. Ne sumnjamo da jedini put u Evropu na kojem sebe Slavica može da zamisli podrazumijeva putovanje ruskim tenkom ka Kijevu, ali taj film, srećom, neće gledati. Niti će, kao što zamišlja, od Crne Gore praviti novu Republiku srpsku, a naše manjinske narode svoditi na nivo statističke greške.

Koliko god da se Crna Gora trenutno nalazi u civilizacijskom problemu, kadrovi poput Slavice Ilinčić i njihove ideje se na ovom tlu ne primaju. Ostaje joj samo da, čitajući sabrana djela Jovana Deretića, dok sa službenom računara trešti Baja Mali Knindža, sanja “srpski svet” i dimom od cigareta rastjeruje viruse. Kao što je nekad činila sa koronom. Jer to je Evropa, nego mi ne znamo, zaključuje Đuričković.