Shodno nekim varijantama, moguće je da buduću vladu podrži 56 poslanika - odnosno 24 iz Evrope sad, 13 iz saveza "Za budućnost Crne Gore" (ZBCG), sedam iz Demokratske Crne Gore, deset iz stranaka manje brojnih naroda, i dva poslanika SNP-a. Takva vlada bi imala više nego snažnu podršku ali bi na taj način bila stvorena većina koja bi omogućila deblokadu pravosuđa i dogovor o ključnim pitanjima evropskih integracija Crne Gore. 

Pominje se i opcija da PES, savez ZBCG, Demokrate i SNP formiraju novu većinu, a bili bi očajani podrškom tri poslanika iz albanskih stranaka. Takav scenario bi značio formiranje vlade koju bi podržalo 49 poslanika, što je i dovoljna većina da se pokrenu neke procedure za deblokadu pravosuđa i ubrzanje puta ka EU.  

Tu je i opcija podrške 41 ili 43 ili 44 poslanika, gdje bi osnovu činili PES, Demokrate i stranke manje brojnih naroda. 

U igri je i niz drugih opcija ali po mišljenju političkih analitičara, Crnoj Gori je potrebna stabilnost, a samim tim i što šira podrška novoj, 44. vladi, u državnom parlamentu. 

Politikolog Vladimir Pavićević za portal RTCG-a kaže da su tri stvari važne za aktuelne razogovore o formiranju nove vlade Crne Gore.

"Prvo, Spajić treba da djeluje vrlo brzo, munjevito i da u najkraćem roku dogovori strukturu i sastav nove vlade. Očigledno je da brzi dogovor znači izbor Spajićeve vlade, a da rastezanje ovih pregovora vodi u rizik da vlade i ne bude. Ovo svi jasno vide i otud se formiralo očekivanje građana da bi Spajić trebalo do 30. avgusta, kada obilježavamo tri godine od razvlašćivanja Đukanovićevog DPS-a, da javno saopšti nacrt dogovora o novoj vladi", naglasio je Pavićević.

Kako je istakao, sve to znači da interes i građana i Spajića jeste da se vlada izabere i da čitav proces treba ubrzati.

"Drugo, nastala je zanimljiva situacija da postoji opšte raspoloženje da Spajić djeluje kao mandatar, ali da ne postoji uvjerenje da će njegova vlada sigurno biti izabrana. Dakle, mnjenje govori da je sve moguće. Posebno je zanimljivo što je stvorena slika da on ima podršku 43 poslanika, ali samo ukoliko ta podrške bude išla na minimalnih 46 odnosno 49, a poželjno je i na više od tog broja. Ako nema ovih 46 ili 49, možda se istopi i onih 43. To je zanimljiva situacija i građani očekuju da Spajić ne dangubi nego da efikasno rješava ovu situaciju", cijeni Pavićević. 

Treće, smatra, sigurni put za izbor Spajićeve vlade je da njeno jezgro čine tridesetoavgustovski pobjednici.

"Dakle i Evropa sad, i SNP i ZBCG i Demokrate... I da se obavezno predloži strankama nacionalnih zajednica da imaju svoje predstavnike u vladi. Ovakvim pristupom Spajić bi mogao da dođe do podrške od čak 56 ili 60 poslanika što bi njegovu vladu činilo stabilnijom i snažnijom od svih vlada koje su formirane nakon obnove nezavisnosti. Mandatar treba što prije da mućne glavom, da počne politički da promišlja i da efikasno krene ka cilju koji svi želimo a to je da bude na čelu jedne stabilne, jake vlad koja će pune četiri godine moći da se posveti reformama", ukazuje Pavićević. 

Spajić, čelnik Evrope sad, dobio je od predsjednika države Jakova Milatovića prošle sedmice mandat za formiranje nove vlade. Sada ima rok od 90 dana da formira vladu.

Politikolog Vladimir Dobrosavljević rekao je za Adria televiziju prije nekoliko dana da srpski politički predstavnici ne smiju pristati na ponižavajući položaj da udovoljavaju drugima više nego što su njihovi izborni rezultati.

"Legitimni srpski politički predstavnici bi, a to koalicija 'Za budućnost Crne Gore', svakako jeste na osnovu izbornih rezultata, trebalo da dobiju povjerenje i mogućnost da participiraju u vlasti koliko su im građani dali povjerenja. Srpski politički predstavnici ne smiju pristati na ponižavajući položaj da udovoljavaju drugima više nego što su njihovi izborni rezultati", kazao je Dobrosavljević.

Analitičar Marko Begović kaže da su zvanični pregovori tek počeli, tako da bi im trebalo dati vremena.

"S druge strane, ljekovito bi bilo da isti budu što otvoreniji, posebno imajući u vidu da su njihovi učesnici saglasni sa svim principima. Takođe, neophodno je jasnije postaviti okvir za formiranje buduće vlade, osim što se kolokvijalno govori o političkoj vladi, iako je svaka vlada politička. Konkretno, ukoliko ova vlada ne bude formirana na jasnim vrijednosnim i meritokratskim osnovama, onda ćemo svjedočiti vladi kontinuiteta. Upravo zbog prethodnog nije bitno da li vlada ima podršku 41, 46 ili 49 poslanika, već je važnije da buduća vlada zauzme civilizovan kurs i počne ispunjavati ono što preko 80 odsto građana u Crnoj Gori želi - standarde za jedan pristojan život", ocijenio je Begović. 

U konstrukcionom smislu, tvrdi, ako su stranke nacionalnih zajednica Bošnjaka, Albanaca i Hrvata prihvatljive, koje su bile zastupljene i u prethodnim vladama, otvara se pitanje zašto SD nije poželjan partner na jasnim principima.

"U tom duhu, valja podsjetiti da je pred Evropom sad mogućnost da pored DPS-a, i ZBCG i SNP, kao recidive svega onog lošeg u političkom životu Crne Gore, pošalju u prošlost. Takvom, rekao bih, državničkom odlukom, otvorio bi se prostor za ozbiljnu unutrašnju reformu političkog sistema, ali i zatvorio prostor komšijskog mešetarenja", tvrdi Begović.