U petak je saopšteno da su kotorski policajci Slobodan Vulanović i Marko Vučinić - za kojima je bila raspisana potjernica zbog sumnje da su, uz pomoć još tri osobe, pretukli 27. avgusta dvojicu turskih državljana na plaži Ploče - uhapšeni u prostorijama Osnovnog suda u Kotoru.

Valjalo je samo pročitati naslove u novinama i na portalima: ,,Policajci uhapšeni po nalogu v. d. direktora UP“, ,,Po naređenju Nikole Terzića, uhapšena dvojica policajaca zbog nasilničkog ponašanja prema državljanima Turske“...

U saopštenju Uprave policije nije objašnjeno kako je ,,spektakularna“ akcija hapšenja policajaca-bjegunaca izvedena u zgradi Osnovnog suda, jer je logično pretpostaviti da se Vulanović i Vučinić nijesu baš sedam dana krili u prostorijama kotorskog suda. Logično je pretpostaviti da su se oni sami pojavili, pa su onda uhapšeni.

Na stranu sada to, samo saopštenje je još ,,spektakularnije“, jer se doslovno kaže da su Vulanović i Vučinić uhapšeni – ,,po naređenju v. d. direktora Uprave policije Nikole Terzića“.

Ma stvarno, hapšenje po naređenju čelnika UP! Što znači, ako ćemo čitati kako je napisano, da crnogorski policajci ne bi hapsili kolege za kojima je raspisana potjernica, da im, lično Nikola Terzić nije naredio?

Nije poznato ko je iz UP smislio ovo obrazloženje, možda neki samouki pi-ar, moguće da je insistirao i sam Nikola Terzić, da bi, kako se kaže, malo poradio na svom rejtingu, dramatično poljuljanom činjenicom da je mjesecima, nakon nezakonite smjene Zorana Brđanina, a po nalogu svog prijatelja ministra Filipa Adžića, pristao da bude nezakonito na čelu Uprave policije.

Svejedno koje su namjere, saopštenje UP, u kojem se kaže da je lično Nikola Terzić naredio hapšenje Vulanovića i Vučinića, klasični je primjer nedoličnog a kontraproduktivnog samoreklamerstva.

Ali i nepoznavanja zakona i policijske procedure. Prije svega, članom 77, stav 1, tačka 4 Zakona o unutrašnjim poslovima precizno je određeno ko, kako, kada i pod kojim uslovima raspisuje potjernicu ili raspis za potragu. Dakle: policajci za koje su sumnja da su se nasilnički ponašali i falsifikovali bolovanje bili su na listi osoba za koje je naloženo lišenje slobode.

Osim toga, Pravilnik o načinu obavljanja određenih policijskih poslova jasno određuje ovlašćenja policajaca i primjenu njihovih ovlašćenja za hapšenje lica na koje se odnosi raspis o traganju.

Što će reći: policajci su bili dužni da uhapse odbjegle kolege i za to im nije bilo potrebno bilo kakvo naređenje direktora ili vršioca dužnosti direktora Uprave policije. Jer: policija hapsi po zakonu, ne po naređenju.

To je jedino prihvatljivo ponašanje, sasvim suprotno onom U suprotnom, ako ne bi bilo naređenja, ako bi direktor UP bio, ne-daj-bože bolestan, na dužem odmoru – što onda, ispada da policajci i ne bi imali obavezu da hapse?!

Tragikomično. Ali i zakonomjerna posljedica dramatične nesposobnosti i besprizornosti ponašanja ministara u vladi Dritana Abazovića, ali i svjesne namjere da se, zarad ličnih i partijskih interesa, ignorišu procedure i zakoni. ,,Nećemo robovati zakonima“! Sjećate se, svakako, to su riječi turizmologa Filipa Adžića, aktuelnog dvoministra - unutrašnjih poslova i odbrane.

Kroz tu izokrenutu logiku, onda saopštenje Uprave policije djeluje sasvim logično: Nema hapšenja sve dok direktor Nikola ne naredi!

Da, to je ,,ona nova Crna Gora na koju se morate navići“, kako reče škaljarski brat Abaz. Dok, jednog dana, sve ne pukne.

Izvor Pobjeda