Desetine hiljada ljudi izgubilo je život u zemljotresu u južnoj turskoj pokrajini Hataj 6. februara ove godine. Bageri nastavljaju da raščišćavaju uništene zgrade i uklanjaju brda šuta, pri čemu podižu velike oblake prašine.
Neka djeca trče kroz ruševine, traže mjesto da se za igraju. Moguće je da one pri tom udišu – azbest. Otrovni građevinski materijal sada je kontaminirao biljke, tlo i ruševine u tom poljoprivrednom regionu i moguće je da izazove ozbiljnu zdravstvenu krizu, prenosi DW.
Tim stručnjaka iz turske komore inženjera koji rade na zaštiti životne sredine prikupio je uzorke prašine u Hataju i na molbu DW ih analizirao. Istragom je utvrđeno da je azbest prisutan u regionu, uprkos zvaničnim izjavama koje tvrde suprotno.
Zdravstveni stručnjaci kažu za DW da su ljudi koji žive u zemljotresom pogođenom području, uključujući i hiljade djece, u ozbiljnoj opasnosti od raka pluća i grla uzrokovanog azbestom. Druga opasnost postoji od oboljevanja od mezotelioma, posebno smrtonosnog i agresivan karcinoma.
„U narednim godinama mogli bismo da očekujemo smrt desetina hiljada veoma mladih ljudi zbog slučajeva mezotelioma“, rekao je Ozkan Kan Karadag, ljekar i ekspert za javno zdravlje i zaštitu zdravlja na radu, nakon što je video prve laboratorijske rezultate istraživanja DW.
Uklanjanje ruševina predstavlja zdravstveni rizik po stanovništvo
REUTERS/Mahmoud HassanoREUTERS/Mahmoud Hassano
Svjetska zdravstvena organizacija klasifikovala je azbest, nekada slavljen kao čudotvoran materijal s različitim namenama, kao „jasno kancerogen“. U Njemačkoj je uglavnom zabranjen od 1993. godine, a u Turskoj od 2010.
Ipak, brojne zgrade su starije i još uvek imaju građevinski materijal koji sadrži azbest. Azbest se često koristio za krovove, obloge i izolaciju. Ako se taj materijal polomi, azbest može da se razgradi na čestice mikroskopske veličine, da se prenese vazduhom i proširi.
Zemljotres koji se dogodio 6. februara potpuno je uništio 100.000 zgrada u 11 gradova, uključujući i Hataj. Pored toga, više od 200.000 zgrada ozbiljno je oštećeno. Ujedinjene nacije procenjuju da je to ostavilo za sobom između 116 i 210 miliona tona šuta – što je dovoljno da se pokrije područje gotovo dvostruko veće od Menhetna.
Radnici i dalje ruše oštećene objekte i čiste ostatke, često bez maski i zaštitne opreme. Često ne koriste zaštitne mjere protiv širenja prašine, poput prskanja vodom.
Organizacije kao npr. Udruženje turskih inženjera i arhitekata, navode da se ignorišu njihova upozorenja o rizicima po javno zdravlje zbog nasumičnog rušenja i uklanjanja šuta, kao i zbog načina na koji se odlaže taj otpad.
Kao odgovor na ta upozorenja, Mehmet Emin Birpinar, bivši zamjenik ministra životne sredine , urbanizacije i klimatskih promjena, u junu je na društvenim mrežama napisao da u vazduhu nema azbesta. „Naši građani u zemljotresom pogođenom području mogu da budu mirni. Preuzimamo veoma opsežne mjere protiv“, naveo je.
No, čini se da rezultati DW-analize 45 uzoraka iz šest različitih okruga u Hataju protivreče tim zvaničnim izjavama. U 16 nasumično prikupljenih uzoraka bilo je azbesta, između ostalog i u prašinu s krovova skloništa za beskućnike, kao i na lišću, u voću, tlu i u prašini.
U Gazijantepu, po povratku iz 200 kilometara udaljenog Hataja, tim DW uzeo je uzorak prašine s krova automobila koji je rentirao. Uzorak je bio pozitivan – odnosno u prašini je bilo azbesta. Nije ga bilo dva dana ranije, prilikom iznajmljivanja vozila, odnosno pre odlaska u Hataj.
Stručnjaci za DW kažu da to pokazuje da taj vlaknasti materijal može da se zalepi za vozila i putovati na velike udaljenosti.
Iako mogu da prođu decenije pre nego što se pojave karcinomi povezani sa izloženošću azbestu, gusta prašina u regiji već sada je štetna po zdravlje. Prema rečima stručnjaka, to se posebno odnosi na djecu.
Petnaestogodišnja Limar Junusoglu i njena porodica pobegli su iz Sirije u Tursku zbog rata. Nakon zemljotresa preselili su se u šatore u blizini deponije otpada. Njen brat je sada bolestan.
„Moj brat se razboleo od prašine. Odvezemo ga u bolnicu i daju mu kiseonik. Ali, onda se vratimo ovjde, gde je i dalje prašina. On ponekad spava čitave sedmice“, kaže Limar.
I jedan zanatlija iz Hataja ispričao je za DW da su i on i njegova porodica bolesni zbog prašine. U ruševinama kraj njegove radnje je gomila šuta. Ima tu i električnih uređaja, ali i materijala za izolaciju, za koje se zna da sadrže azbest.
„Svima su nam nos i usta puni prašine. Naše kuće, šatori, pročelja kuća, automobili… Sve je puno prašine. Zato su nam djeca, a i mi, naše majke i očevi – svi smo bolesni“, kaže on dok pokazuje crvene mrlje koje su mu se pojavile na rukama i stomaku.
Stručnjak za javno zdravlje Karadag kaže da je teško odrediti koliko je ljudi u regionu pogođeno, jer nema relevantnih studija o zdravstvenom nadzoru. „Zvanični navodi u kojima se tvrdi da ljudi nisu pogođeni samo služe zataškavanju problema“, kaže Karadag.
Izvor :N1
Komentari