Gubici koji je zabiljležio DAX, najvažniji njemački berzanski indeks, takođe su posledica velikog napada militantno-islamističkog Hamasa. Ipak analitičar Kris-Oliver Šikentanc iz firme „Capitell Vermögensmanagement“ smatra da će direktne ekonomske posledice biti ograničene: „Trgovinske veze zaista postoje, ali kada pogledate njihov udeo u ukupnom bilansu, onda se radi o decimali“, kaže Šikentanc. „Za velike kompanije to znači da neće biti neposrednih gubitaka.“

Osveta direktno protiv Irana?

Njemačka je doduše za Izrael jedan od najvažnijih trgovinskih partnera. Na drugoj strani, kada je riječ o najvažnijim njemačkim trgovinskim partnerima u svijetu, Izrael se nalazi tek na 45. mestu. Indirektno su ekonomske posledice ipak znatno dramatičnije, nafta je već u ponedeljak (9. oktobar) znatno poskupljela. A skupa sirova nafta znači da rastu troškovi proizvodnje i transporta – i to se odmah manifestovalo i na berzama: kursevi deonica avio-kompanija su pali, i ne samo to.

„Tržište nafte reaguje, zato što se taj konflikt naravno događa u regionu u kojem se nalaze važne zemlje koje eksploatišu naftu“, objašnjava Moric Kremer, stručnjak za tržište nafte u njemačkoj banci LBBW (Landesbank Baden-Württemberg). „Rizik o kojem trenutno diskutuju brojni trgovci jeste pitanje da li će Izrael možda da se odluči na osvetu direktno protiv Irana, s obzirom na to da se smatra da ta zemlja stoji iza Hamasovih napada.“

U tom slučaju bi se konflikt proširio po čitavom regionu Bliskog i Srednjeg istoka. Morske blokade bi mogle da spriječe trgovinu preko Hormuškog moreuza, a upravo to je jedna od najvažnijih žila kucavica svjetskog transporta nafte. Moguće su i druge trgovinske blokade, s ciljem da se oslabi trgovinska moć zemalja u izraelskom susedstvu. Upravo to je jedan od razloga zbog kojeg su početkom ove sedmice znatno opale vrijednosti državnih obveznica Jordana ili Egipta.

Zavisnost od nafte OPEK-a?

Mnoge trgovce novi razvoj događaja sigurno je podsjetio na ono što se zbivalo pre 50 godina, kada je OPEK zavrnuo naftnu slavinu i tako izazvao globalnu naftnu krizu. I danas je zamisliv takav embargo, ali Moric Kremer smatra da to u ovoj situaciji ipak nije vjerovatan scenario: „Sveukupno gledano, taj potez bi teže pogodio zemlje izvoznice nafte nego njihove mušterije, a embargo bi samo uticao na to da zemlje uvoznice pojačaju napore u smanjivanju zavisnosti od nafte.“

Osim toga, svijet je danas mnogo manje zavisan od OPEK-ovoj nafti nego prije pola vijeka. I druge zemlje su u međuvremenu jaki konkurenti članicama OPEK-a, zemlje poput Norveške, Velike Britanije ili SAD.

Njemačke firme zarađuju na pomoći Palestincima

Ono što je i dalje činjenica jeste da palestinska područja u velikoj meri zavise od novčanih transfera iz inostranstva. Evropska unija, pa i Njemačka, u međuvremenu su obustavili slanje finansijske pomoći (s izuzetkom humanitarne, prim.red), što je potez na koji finansijski strateg Kris-Oliver Šikentanc kritikuje. On napominje da se na tu pomoć mora gledati iz dva ugla: „Na jednoj strani novac ide i teroristima, ali na drugoj je civilno palestinsko stanovništvo, ljudi kojima je ta pomoć potrebna.“

Evropska unije je, kako sama naglašava, do sada bila najveći svjetski donator palestinskih autonomnih područja. Novčana pomoć Unije je na palestinskim područjima uglavnom korišćena za finansiranje infrastrukturnih projekata, na kojima su radile i njemačke firme. One su dakle na tim projektima i zarađivale. Već odavno se mogu čuti kritike da je novac iz donacija bio korišćen i za pružanje finansijske pomoći porodicama onih Palestinaca koje su ubili Izraelci, prenosi RTCG.