Rezultati pomenutog istraživanja sugerišu i da je nastavljen trend u kojem zapadni partneri gube uticaj u Crnoj Gori, iako pristupanje EU podržava preko tri četvrtine građanstva, a članstvo u NATO preko polovine.

Ubjedljiva je većina onih koji ne spore postojanje crnogorskog identiteta - 72 odsto, a nešto manji broj priznaje crnogorski jezik - 63,5 odsto.

- Nezavisnost Crne Gore je konačna i neupitna za ubjedljivu većinu građana i građanki Crne Gore (77,3 odsto), dok to pitanje nije zatvoreno za malo više od petine (22,7 odsto). Na pitanje da li bi referendum o nezavisnosti Crne Gore trebalo ponoviti većina (67,4 odsto) je na stavu da to ne treba raditi, a nešto manje od četvrtine (24,3 odsto) da treba. Slični su nalazi i oko pitanja da li bi u Crnoj Gori i Srbiji trebalo održati referendume o ujedinjenju dvije zemlje. I u slučaju kad bi takav referendum ponovo bio održan 68,7 odsto je čvrstih u stavu da Crna Gora treba da bude nezavisna, manje od petine (18,3 odsto) onih koji su za zajednicu sa Srbijom i oko šest za zajednicu sa Srbijom i Republikom Srpskom- kazala je tokom predstavljanja podataka Daliborka Uljarević, izvršna direktorka CGO-a.

Rezultati na uzorku od skoro 1000 ljudi, pokazuju da uticaj zvanične Srbije na unutrašnja pitanja u Crnoj Gori prepoznaje preko polovine građana i građanki (53 odsto), dok za oko 30 odsto taj uticaj ne postoji.

Percepcija uticaja zvanične Srbije je izražena kodnacionalno opredjeljenih Albanaca, Bošnjaka, Muslimana, Crnogoraca, Hrvata, ali je zastupljena i kod skoro dvije petine onih koji se izjašnjavaju kao Srbi, navodi se u istraživanju.

-Posljedično, značajno je izraženija kod partija manjinskih naroda, kao i kod partija tzv. pro-crnogorske opcije (DPS, SD, LP, SDP), ali i kod pokreta Evropa sad (51,4 odsto)- navela je Uljarević.

Vuk Čađenović,izvršni direktor agencije DAMAR,predstavio je nalaze istraživanja u dijelu identitetskih pitanja.

- Skoro dvije petine (39,6 odsto) građana i građanki vjeruje da je Crnogorska crkva bila autokefalna, a suprotnog je mišljenja okočetvrtine (25,3 odsto), dok je opet veliki broj onih nedefinisanog stava (35,1 odsto),što može ukazivati nanedostatak informacija ili različite interpretacije istorijskih događaja- pojasnio je Vuk Čađenović.

Nalazi su podijeljeni oko percepcije odnosa između Srpske pravoslavne crkve (SPC) i države Srbije, pa oko četvrtine ispitanika/ca (25,1 odsto) smatra da je SPC sastavni dio države Srbije, odnosno vjeruje da SPC sarađuje s državom, ali da ima svoju autonomiju (24,5 odsto). Manji je broj onih (18,7 odsto) koji smatraju da SPC djeluje nezavisno od države Srbije. Najveći procenat ispitanika/ca (31,7 odsto) ne može da se odredi oko ovog pitanja.

Pitanje o mogućoj autonomiji Mitropolije crnogorsko-primorske (MCP) unutar SPC-a generisalo je različite odgovore.

Oko petine smatra da MCP treba da ima autonomiju unutar SPC-a, ali je sličan procenat i protiv takve ideje. Značajnih 16,6 odsto je neodlučno, a skoro 15 odsto je onih koji vjeruju da MCP već ima autonomiju. Najveći procenat (26 odsto) nema iskristalisan stav o ovoj temi. U odnosu na posljedice moguće autonomije MCP-a unutar SPC-a, oko četvrtine ispitanika smatra da to ne bi imalo značajnog uticaja, ili da bi autonomija MCP-a mogla popraviti odnos Crnogoraca prema SPC-a, dok oko 15 odsto i vjeruje da bi takva odluka mogla odnaroditi Srbe u Crnoj Gori. Međutim, najveći procenat ispitanika (34,8 odsto) ne može da se odredi u smislu posljedica takve odluke.

- Većina od 43 odsto smatra da postoji uticaj SPC na unutrašnjopolitičke prilike u Crnoj Gori, a 28 odsto ne vjeruje da SPC ima značajan uticaj na političke prilike u zemlji, dok skoro trećina nema definisan stav o ovom pitanju.I pitanjevlasništva crkvene imovine u Crnoj Gori izazvalo je, očekivano,podijeljene odgovore. Tako 22,5 odsto smatra da crkvena imovina treba da pripada SPC-u, 16 odsto se opredjeljuje za MCP,a 21 odsto za CPC. Značajno je napomenuti da 25 odsto ispitanika vjeruje da crkvena imovina treba da bude u vlasništvu države Crne Gore. Oko petine nema stav o ovoj temi-kazao je Čađenović.