Ekonomska kriza bi bila “veoma, veoma traumatična, ne samo za Ukrajinu, već i za cijelu Evropu“, rekao je Marčenko za portal Politiko.

Pomoć EU Ukrajini ističe u decembru. Evropska komisija je obećala paket od 50 milijardi eura u naredne četiri godine, ali su se Mađarska i Slovačka usprotivile daljem finansiranju Kijeva, navodeći zabrinutost zbog korupcije u toj zemlji.

Problem za Kijev je dodatno otežan zbog otpora američkog Kongresa da se odobri dodatna pomoć Ukrajini, što je predložila Bajdenova administracija.

Marčenko je upozorio da će se ukrajinski problemi brzo preliti na ostatak Evrope, kroz kanale migracije i inflaciju, a posebno u cijenama hrane i energije.

Međunarodni monetarni fond očekuje da će ukrajinski bruto domaći proizvod ove godine porasti za dva odsto, nakon što je prošle godine doživio pad od 30 procenata, ali se Ukrajina i dalje oslanja na saveznike da pokrije svoje budžetske troškove, od kojih se polovina, 42 milijarde dolara, odnosi na finansiranje rata.

Evropska unija se suočava sa komplikacijama zbog svog plana da koristi milijarde dolara zamrznute ruske imovine kako bi pomogla rekonstrukciju Ukrajine. Njeni lideri su to podržali, ali neke evropske vlade su zabrinute i smatraju da bi to bio rizik za finansijska tržišta.

Od oko 43 milijarde dolara, koliko Ukrajini nedostaje, Velika Britanija, Japan, MMF i još neke države trebalo bi da pokriju oko 10 milijardi, Kijev može da obezbijedi četiri milijarde, što znači da u narednoj godini u državnoj kasi ostaje manjak od 29 milijardi dolara.

Evropska unija i SAD su najveći donatori Ukrajini od 2022, ali protivljenje daljoj pomoći u nekim evropskim prijestonicama i u američkom Kongresu izaziva zabrinutost.

Kijev se suočava sa stvarnim rizikom od sve manje podrške iz Amerike, koja ulazi u izbornu godinu, i zbog neslaganja u Kongresu Vašington je privremeno obustavio dalju pomoć Kijevu.