Nakon što je počelo suđenje Vojislavu Šešelju pred Tribunalom u Hagu prije gotovo dvije decenije, on i njegov tim su tu maskaradu odlučili da iskoriste u političke svrhe. I prije njegovog odlaska za Holandiju, priređen mu je ispraćaj na kojem je poručio da ''ide da im pokaže kako izgleda četnički vojvoda'', misleći na Tribunal i međunarodnu zajednicu. 

Maskaradu je, naravno, trebalo nastaviti, radi opšteg ''zadovoljstva'' pučanstva koje je glasalo za njegovu Srpsku radikalnu stranku.

Podsjetimo, SRS tada nije kao danas bila marginalna stranka ispod cenzusa nego nakon Oktobra druga najjača u Srbiji, koja je stalno prijetila da preuzme upravljanje Srbijom od nesposobnih dosovaca. To ne bi bilo moguće bez velikosrpskim nacionalizmom opijenih srpskih građana. 

Nisu se oni nacionalizmom opijali čitanjem mnogobrojnih Šešeljevih ''knjiga'', koje u prosjeku imaju svaka po hiljadu i kusur strana. Ne, teško da je koji odmakao dalje od sadržaja i uvodne riječi. Njih je opijao vulgaran i nasilnički pristup svemu. Kroz takvo ponašanje viđeli su moć, surovost, snagu, mržnju i sve ostalo što je odgovaralo njihovom sklopu vrijednosti. Odatle glasovi, ali odatle i Šešeljevo ponašanje u Hagu. 

Vratimo se na početak teksta. Šešelj i njegov tim obezbijedili su da se njegovo suđenje prenosi na srpskoj nacionalnoj televiziji. Ova činjenica ohrabrila ga je na onakvo držanje pred sudom. Šešelj je odlično poznavao mentalni sklop svojih glasača, tj. velikog dijela srpske populacije. Na kraju je Šešelj osuđen više za nepoštovanje suda nego li za ratne zločine i progone koje je počinio i podstakao, a stranka je opstala na solidnom procentu. 

Međutim, koliko gođ da je mislio nisko o svojim glasačima kada im je servirao to što im je servirao, očigledno ih je precijenio. Situacija u Srbiji je bila još lošija i svakog dana postajala sve gora i gora. Odatle i dolazak Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića na vlast. Šešelj je bio devastiran. Nije mogao da povjeruje da oni glasači koji su se u njega kleli, njega najmlađeg doktora nauka u bivšoj Jugoslaviji i četničkog vojvodu, sada glasaju za jednog nesposobnog Tomu i malog Aleksandra, nosača gajbi.

Nakon što je SRS ostala bez cenzusa, i kreirala se nova realnost, Šešelj je prekinuo maskaradu i odlučio da što prije izađe iz zatvora. Tako je i bilo. Ubrzo se našao na slobodi, ali bez pređašnje slave. Srpski glasači odavno su zamijenili njegove mape velike Srbije sa nekim novim koje crta Aleksandar Vučić.

Budući prazne kase i bez velike šanse za politički uspjeh, promijenio je način djelovanja. Šešelj je postao samo obična starleta koja poput mečke ide po televizijama i za sitnu dnevnicu pljuje po svima, osim po Vučiću. Slika i prilika kako prolaze takozvane ''četničke vojvode''. Pregaženi, poniženi, spali na niske grane. Kakva ideologija, takvi i vojska i vojvode.

Šešelj je postao samo još jedno od mnogobrojnih oružja za obračunavanje sa neistomišljenicima i neprijateljima zvaničnog Beograda. Naravno, služi i za okupljanje malobrojnih, ali veoma radikalnih masa koje mogu pričiniti ogromnu štetu, ili barem nekoga prebiti. Stvar je u tome da je Šešelj dovoljno nesoj i fukara, pa javno kaže šta misli. To je ono što drugi sebi ne mogu dozvoliti, koliko se gođ slagali sa njegovim stavovima.

Na njegovoj meti su se između ostalih našle i časne Crnogorke i Crnogorci. Neću se ođe truditi da ih branim, jer braniti nekoga znači stati na stranu potencijalno ugroženog. Nema te Crnogorke ili Crnogorca koji može biti ugrožen od Šešelja. Pala muva na međeda. Naša je sudbina i sveta dužnost da se borimo protiv takvih prikaza, na sve moguće načine.

A Šešelj je samo slika i prilika jednog vremena i jednog posrnuća. Simbol taloga i političke septičke jame u kojoj se davi srpsko društvo već evo duže od tri decenije. Nažalost, ono nastavlja da se davi i talasa u tom talogu. Svakim danom to talasanje je sve veće i veće. Eto, na idućim lokalnim izborima u Srbiji zajedno će nastupiti Šešeljeva Srpska radikalna stranka i Vučićevi naprednjaci. Stara ljubav zaborava nema.

Šešelj Crnoj Gori ne može ništa iz prostog razloga jer je patološka kukavica. Čini mi se da je njegov posljednji intervju pred odlazak u Hag dat Darku Šukoviću. Pred kraj intervjua Šešelj je rekao da će se u Srbiju vratiti preko Crne Gore. Evo prođe decenija od povratka, a Šešelja nema. Toliko o njegovoj hrabrosti, vojvodstvu i svemu ostalom. 

Alek BarovićAutor
Portal AnalitikaIzvor