Iako takav uvoz ne podliježe sankcijama koje je Brisel uveo Moskvi, EU je postavila cilj da smanji svoju zavisnost od Rusije, prenosi Rojters.

U tom smislu njen ukupan uvoz iz ruske nuklearne industrije ostao je stabilan prošle godine, uprkos rastućoj potražnji za nuklearnom energijom izazvanoj visokim troškovima energenata i naporima da se smanje emisije ugljenika, navodi britanska agencija.

Međutim, uvoz pet zemalja EU, koje koriste takozvane VVER reaktore, vjerovatno će ove godine ponovo premašiti nivo iz 2021, nakon porasta i tokom 2022. godine, rekao je Stefano Čikarelo, vršilac dužnosti direktora ESA, u intervjuu za Rojters.

Ovaj trend naglašava izazove sa kojima se EU suočava u postizanju svog dugoročnog cilja, postizanja samodovoljnosti VVER gorivom.

"Uvoz zemalja koje koriste VVER reaktore ruske proizvodnje porastao je u 2022. u poređenju sa 2021. i vjerovatno će se povećati 2023. u poređenju sa tom godinom, prije ruske invazije“, objasnio je Čikarelo.

Prošle godine je tih pet zemalja, Bugarska, Češka Republika, Finska, Mađarska i Slovačka, kupilo 30 odsto više usluga konverzije od Rusije i 22 odsto više obogaćivanja, navela je ESA u svom godišnjem izveštaju u oktobru. Čikarelo nije naveo konkretne brojke za ovu godinu i rekao je da je prerano za ocjenu da li će i 2023. uvoz biti veći nego prošle godine.

Od pet zemalja EU koje su se do sada u potpunosti oslanjale na rusko snabdijevanje, samo Mađarska još treba da potpiše ugovore za alternativno gorivo, navodi ESA. Ranije ove godine, u Ukrajini, američka kompanija Vestinghaus je prvi put koristila alternativno gorivo za VVER reaktor, ali bi za prebacivanje većeg obima bile potrebne godine, navodi Rojters.