Građanski dodatak

Od 1. januara više od pet miliona primalaca tzv. „građanskog dodatka“ (Bürgergeld) dobijaće u proseku 12 odsto više novaca. Za samce iznos te pomoći raste za 61 evro i iznosiće 563 evra mesečno. Odrasle osobe koje žive s partnerom dobijaće 506 evra, a za svako dete, u zavisnosti od starosti, između 357 i 471 evra.

Raste i dečiji dodatak

Dečiji dodatak (Kinderzuschalg) dobijaju roditelji koji rade, ali imaju male plate. Najveći iznos koji se može dobiti povećaće se sa 250 na 292 evra, u zavisnosti od primanja i eventualne imovine.

Niža granica za porodiljsku naknadu

Uskoro važe i niže granice primanja za ostvarivanje prava na porodiljsku nadoknadu (Elterngeld). Nju određeno vreme dobijaju roditelji koji nakon rođenja deteta ne rade ili imaju skraćeno radno vreme. Do sada su tu naknadu mogli da dobiju roditelji čija primanja koja čine poresku osnovicu ne prelaze 300.000 evra godišnje, a samohrani roditelj ako ne zarađuje više od 250.000 evra. Od aprila 2024. ta granica će za parove najpre biti smanjena na godišnja primanja od 200.000, a od aprila 2025. na 175.000 evra. Za samohrane roditelje od aprila važi granica od 150.000 evra.

Naknada za bolovanje radi nege bolesnog deteta

Zaposleni roditelji koji su zakonski zdravstveno osigurani, od 2024. godine imaju pravo na naknadu za bolovanje radi nege bolesnog deteta (Kinderkrankengeld) u trajanju od 15 dana, a samohrani roditelji 30 dana. Do sada je to bilo 10, odnosno 20 dana.

Više novaca za zaposlene s nižim primanjima i polaznike strukovnog obrazovanja

Zakonski propisana minimalna satnica od 2024. godine povećava se s dosadašnjih 12 na 12,41 evro. Planirano je i povećanje na 12,82 evra za 2025. godinu. Time raste i najviši dozvoljeni iznos za zaposlene na tzv. mini-poslovima (Minijob) s 520 na 538 evra. To je granica zarade na koju se ne plaćaju porezi i drugi izdaci. Raste i minimalna plata za polaznike strukovnog obrazovanja (Azubi) u prvoj godini za 4,7 odsto, na 649 evra. Ali, tarifnim ugovorima moguće je utvrditi i izuzetke.

Veća neoporeziva osnovica

U novoj godini povećava se i neoporeziva osnovica (Grundfreibetrag), odnosno iznos primanja na koji primalac nije dužan da plaća porez – s dosadašnjih 10.908, na 11.784 evra. Povećava se i neoporeziva osnovica po detetu (Kinderfreibetrag) sa 6.024, na 6.612 evra. Povećana je i granica primanja od koje se plaća najveća poreska stopa (Spitzensteuersatz), s dosadašnjih 62.810, na 66.761 evro.

Rastu i doplate za negu i dodaci za negu

Doplate za pomoć i negu (Pflegegeld) povećava se za pet odsto što, u zavisnosti od stepena potrebe, mesečno znači 16 do 45 evra više. Uvode se i olakšice za osobe kojima je potrebna nega i koje borave u staračkom domu: povećavaju se dodaci za negu u iznosu od pet do deset odsto, zavisno od dužine boravka u ustanovi.

Povećana starosna granica za odlazak u penziju

Zakonski propisana starosna granica za odlazak u penziju u 2024. iznosi 66 godina. To važi za osobe rođene 1958. Za one koji su kasnije rođeni, starosna granica se povećava za dva meseca po godini, što znači da će morati duže da rade.

Nova pravila za grejanje za novogradnju

Što se tiče energije, potrošači će morati da računaju s većim troškovima. Od 2024. na snagu stupa Zakona o grejanju prema kojem u novim stambenim objektima unutar novoizgrađenih područja sme da bude ugrađen samo onaj sistem grejanja koji koristi najmanje 65 odsto energije iz obnovljivih izvora. To bi u većini slučajeva trebalo da budutoplotne pumpe.

Veća cena za CO2 i ukidanje podsticaja za električne automobile

Raste iznos tzv. „CO2-poreza“, odnosno poreza na energiju iz klimatski štetnih izvora. Od 1. januara on iznosi 45 evra po toni, zbog čega će poskupeti gorivo i grejanje na lož-ulje ili gas. Zbog rupe u državnom budžetu od 1. januara se ukidaju i državne kočnice za cenu struje i gasa. Ali one, zbog pada cena na tržištu, za većinu potrošača ionako nisu više igrale nikakvu ulogu.

Od 2024. ukida se i državni podsticaj (Umweltbonus) za kupovinu automobila na električni pogon.

Povećanje PDV-a u ugostiteljstvu

U novoj godini bi odlasci u restorane i kafiće mogli da poskupe, jer od 1. januara za ugostitelje ponovo važi regularna stopa PDV-a od 19 odsto, umesto dosadašnjih sedam.

Obavezan elektronski recept, naknada za ambalažu i dečiji pasoš

Lekari su od januara obavezni da izdaju elektronske recepte.

Uvodi se i povratna naknada za ambalažu za mleko i mlečne napitke, ako se prodaju u plastičnim flašama.

Od januara u Nemačkoj više neće moći da se dobije dečiji pasoš koji se do sada izdavao za decu do 12 godina. Umesto toga, uvodi se elektronski pasoš s dužim trajanjem i mogućnošću korišćenja za putovanja širom sveta. Naime, dosadašnji dečiji pasoš nije imao bezbednosni čip, pa je izdavan samo na godinu dana i nije bio priznat u nekim zemljama.

Izvor:RTCG