Oni su pojasnili da su to rezultati istraživanja koje je za potrebe CDT-a sproveo institut Damar u periodu od 4. do 14. decembra 2023. na uzorku od 1004 ispitanika.

Naglasili su da na pitanje koju oblast dezinformacije najviše ugrožavaju građani su u najvećem broju odabrali izbore.

"Da dezinformacije najviše ugrožavaju izbore smatra 39,2 odsto građana/ki, dok 35 odsto smatra da je od dezinformacija najugroženija demokratija u Crnoj Gori", kazali su iz CDT-a.

Oni su napomenuli da je 31,8 odsto ispitanika se izjasnio da dezinformacije najviše ugrožavaju povjerenje u javne institucije, a njih 31,4 odsto smatra da je najugroženija Vlada Crne Gore.

"Kao najugroženije ekonomiju i javne finansije vidi 25,6 odsto ispitanika, dok 23,1 odsto smatra da dezinformacije najviše ugrožavaju povjerenje u partije. Slijedi javno zdravlje koje kao najugroženije vidi 18,9 odsto ispitanika, zatim povjerenje u Skupštinu 16,7 odsto, javna bezbjednost 15 odsto, obrazovanje 8,1 odsto", dodali su.

Iz CDT-a su istakli da više od trećine građana (36,4 odsto) navodi medije iz Crne Gore kao glavni izvor dezinformacija.

"Svaki četvrti građanin/ka (26,2 odsto) navodi političare i političke partije. Svaki peti (20,5 odsto) smatra da dezinformacije najviše potiču iz medija iz regiona, a svaki deseti navodi popularne stranice na društvenim mrežama (9,8 odsto)", kazali su.

Oni su precizirali da kada je riječ o zemlji iz koje se najviše “uvoze” dezinformacije njih 34,2 odsto navodi Srbiju. Na drugom mjestu su naveli Ameriku sa 18,8 odsto, slijedi Rusija sa 6,1 odsto. Prema njihovim riječima građani su manje skloni a vide zemlje EU kao izvor dezinformacija svega 3,4 odsto odgovora. Međutim, kako su naveli, 25,6 odsto građana je kazalo da to ne zna.

"Online portali u Crnoj Gori za ispitanike predstavljaju glavni kanal putem kojeg se plasiraju dezinformacije sa 26,2 odsto odgovora, a kao drugi najčešći kanal navode društvene mreže (24,8 odsto), potom TV u Crnoj Gori (23,1 odsto)", dodali su.

Iz CDT-a su pojasnili da 35,9 odsto građana navodi politiku kao temu u vezi koje se najčešće plasiraju dezinformacije, 15,7 odsto navodi izbore, 14,9 odsto regionalnu politiku, 12,8 odsto ekonomiju i javne finansije, 8,3% zdravstvo...

Loša ocjena za rad institucija na polju borbe protiv dezinformacija
"Skoro dvije trećine građana/ki (65,2 odsto) ocjenjuje veoma lošim i lošim rad državnih institucija u borbi protiv dezinformacija. Pozitivnu ocjenu za institucije daje 20 odsto građana/ki, dok skoro 15 odsto njih ne može da procjeni rad institucija u ovoj oblasti", dodali su iz CDT-a.

Oni su pojasnili da na pitanje ko bi trebalo da ima ključnu ulogu u sprečavanju i suzbijanju dezinformacija najveći broj njih smatra da, kako su naveli, je to Agencija za elektronske medije sa 24 odsto odgovora.

"Međutim, interesantno je da ispitanici sve više ističu ulogu policije i tužilaštva na ovom polju. Percepcija uloge policije u suzbijanju dezinformacija gotovo se udvostručila sa 7 odsto na 15 odsto u odnosu na prošlogodišnje istraživanje, a uloga tužilaštva je u porastu sa 18,2 odsto na 19,6 odsto", dodaju.

Napomenuli su da građani smatraju da bi Vlada Crne Gore trebalo da preduzme mjere za ograničavanje objavljivanja lažnih informacija, pa čak iako bi to podrazumijevalo, kako su naveli, ograničavanje slobode govora.

"Sa navedenom tvrdnjom je saglasno čak 70,1 odsto ispitanika. S druge strane, njih 29,5 odsto ipak smatra da je sloboda govora imperativ, odnosno da bi sloboda govora morala biti zaštićena, iako to podrazumijeva mogućnost objavljivanja i širenja lažnih informacija", zaključili su.