Lider najveće političke grupe u Evropskom parlamentu Manfred Veber rekao je da Evropljani treba da se pripreme za rat bez podrške SAD i da izgrade sopstvene nuklearne kapacitete.

Bivši američki predsjednik Donald Tramp, koji bi mogao da se vrati u Bijelu kuću, i predsjednik Rusije Vladimir Putin su dvije osobe "koje su postavile okvir" za 2024, rekao je lider Evropske narodne partije (EPP), koja će prema procjenama analitičara osvojiti najviše poslaničkih mjesta na junskim izborima.

"Želimo NATO, ali takođe želimo da budemo dovoljno snažni da možemo da se odbranimo i bez njega, ili u vrijeme Trampa", rekao je Veber u intervjuu za Politiko.

Briselski portal piše da je Tramp u Evropi ostao upamćen po tome što je bio skeptičan prema ulozi NATO, da je optuživao članice EU da ne plaćaju svoj dio za odbranu i da je prijetio da neće braniti Evropu ako bude napadnuta.

"Bez obzira na to ko će biti izabran u Americi, Evropa mora biti sposobna da bude nezavisna u pogledu spoljne politike i da bude sposobna da se samostalno brani", rekao je njemački konzervativac.

U pogledu evropske nuklearne odbrane, Veber je rekao da Evropa mora da ima sposobnost odvraćanja i odbrane.

"Svi znamo da kada nema drugog izlaza, nuklearna opcija je zaista odlučujuća", rekao je Veber.

NATO se trenutno u velikoj mjeri oslanja na američke nuklearne bojeve glave koje su raspoređene u šest vojnih baza u Belgiji, Njemačkoj, Italiji, Holandiji i Turskoj.

U okviru EU, jedina zemlja koja bi mogla da ima veću ulogu je Francuska, koja ima oko 300 nuklearnih bojevih glava.

Predsjednik Francuske Emanuel Makron iznio je 2020. ideju o evropskom nuklearnom odvraćanju pod vođstvom Francuske. On je tada pozvao na "strateški dijalog" o ulozi francuskih nuklearnih snaga u evropskoj kolektivnoj bezbjednosti.

Njemačka nikada nije odgovorila na taj poziv, a Francuska je 2022. rekla da je ponuda još na stolu, podsjeća Politiko.

Prema Veberu, sada je vrijeme da se vrati ideja internacionalizacije francuskih snaga.

"Želio bih da vidim evropsku dimenziju nuklearne odbrane kao dugoročni cilj. Ali sve dok to nije realno, trebalo bi da prihvatimo Makronovu ponudu i da sada razmislimo o tome kako francusko nuklearno naoružanje takođe može biti ugrađeno u evropske strukture", rekao je Veber.

Druga evropska nuklearna sila, ali koja više nije članica EU, jeste Velika Britanija, sa manje od 260 nuklearnih bojevih glava.

Veber je rekao da bi možda trebalo pokrenuti konstruktivni dijalog sa "britanskim prijateljima".

"Oni takođe imaju poteškoće u obezbijeđivanju svoje sigurnost. I njima ponestaje novca za dva nosača aviona koja imaju. Takođe im je teško da održavaju svoje kapacitete. U tom pogledu, možda je sada ispravno započeti organizovani dijalog s Velikom Britanijom", kazao je Veber.