Decenijama je EU bila ušuškana zaštitom SAD kroz NATO, te su opali njeni izdaci i spremnost za odbranu i kriznu situaciju.

Za vrijeme bivšeg predsjednika SAD Donalda Trampa postalo je očigledno da Brisel nema dobru koordinaciju i snabdjevenost potrebne ako bi ikada bio primoran da se brani bez pomoći Vašingtona.

Sada, sa sve samopouzdanijom Moskvom, sve više se naglašava potreba jačanja vojne industrije.

- Poslije decenija nedovoljnog ulaganja, moramo više da ulažemo u odbranu, ali to moramo da uradimo bolje i zajedno. Jaka, otporna i konkurentna evropska odbrambena industrija je strateški imperativ - izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj.

Slabosti evropske vojne industrije, zanemarene od pada Berlinskog zida 1989. godine, pokazala je i ruska invazija na Ukrajinu. Evropa je bila nespremna da Kijevu hitno dostavi obećanu neophodnu i najelementarniju municiju.

Sada, kada postoji mogućnost da se Tramp vrati u Bijelu kuću i da opadne podrška SAD Ukrajini, EU je shvatila da mora da ojača i vojnu industriju i svoju zaštitu.

- Naša izdvajanja za odbranu idu na previše različitih sistema naoružanja, prvenstveno kupljenih izvan EU“, - rekla je potpredsjednica Evropske komisije Margret Vestager.

S obzirom na to da se budžeti za odbranu u državama EU povećavaju, "trebalo bi ulagati bolje, što u velikoj mjeri znači zajedničko ulaganje, i ulaganje u Evropu", rekla je ona.

Predlaže se da države članice zajedno kupuju bar 40 odsto vojne opreme koju nabavljaju, te da do 2030. godine 35 odsto prihoda vojne industrije bude od prodaje unutar EU.

EU je do sada imala cilj da proizvodi milion artiljerijskih granata godišnje, ali proizvodi samo oko polovinu te količine.

Sada postoje najave da bi do kraja decembra proizvodnja mogla da dostigne i ostane na 1,4 miliona granata godišnje.