Zaštita od valutnog rizika, odnosno hedžing aranžman, nije plaćana i nije sklopljena na berzi, već je dogovorena između države i banaka. Aranžman je sklopljen na tri i po godine, sa mogućnošću produženja. Svi troškovi emisije, agenti, bankari, pravnici koštali su milion i po eura. To su juče na pres-konferenciji nakon sjednice Vlade saopštili premijer Milojko Spajić i ministar finansija Novica Vuković.

Spajić je kazao da je jedina relevantna kamatna stopa od 5,88 odsto, jer će Crna Gora vraćati 687 miliona eura po toj kamatnoj stopi, a da je sve prije toga poluproizvod. Takođe, istakao je da je kamata za obveznice u dolarima povoljnija za 0,7 odsto u odnosu na obveznice u eurima. Da smo emitovali obveznice u eurima, kako je objasnio, kamata bi bila 6,4 ili 6,5 odsto. Naglasio je da naša kamata na ove obveznice nikada neće biti viša od 5,88 odsto.

– Svi troškovi u vezi sa transakcijom iznose milion i po eura, što je 0,2 odsto ukupne transakcije. Tu spadaju troškovi investicionih bankara, fiskalnih agenata, pravnika... Hedžing aranžman nije dodatno plaćen, već je sav trošak u okviru kamate od 5,88 odsto. Takođe, hedžing nije sklopljen na berzi, jer se on nikada ne radi na berzi. Ako nađete hedžing aranžman koji je urađen na berzi, ja vam dajem milion koji nemam. Hedžing aranžman je potpuno transparentan i biće javno objavljen. Trošak za hedžing ne postoji – rekao je Spajić.

"DA JE BILA EMISIJA OBVEZNICA U EURIMA, IMALI BISM KAMATU OD 6,5 ODSTO I GODIŠNJE BISMO PLAĆALI 80 MILIONA ZA KAMATE. OVOM EMISIJOM U DOLARIMA I RAZLIKOM U KAMATI IZMEĐU 5,88 I 6,5 ODSTO SMANJEN JE TROŠAK KAMATE ZA 40 MILIONA, REKAO JE VUKOVIĆ

Istakao je da je ova emisija obveznica bolja nego emisija iz 2020. godine, kada je on bio ministar finansija, jer je diferencijalni spred, ili razlika između euribora i postignute kamate, tada bila tri odsto, a sada 1,88 odsto.

Na više pitanja u vezi sa iznosom kamata na obveznice on je odgovorio da kamata nije trošak transakcije, već naknada kupcima obveznica. Nakon insistiranja novinara, ministar Vuković je kazao da će trošak za kamatu iznositi između 35 do 40 miliona godišnje u narednih sedam godina, što znači da će Crna Gora za kamate na obveznice u narednih sedam godina platiti od 245 do 280 miliona eura.

Nijedan euro neće biti potrošen na tekuću potrošnju

Nijedan euro iz emisije obveznica neće biti potrošen na tekuću potrošnju – plate, penzije i socijalu, već isključivo za vraćanje starih dugova i potencijalno kapitalne investicije, saopštio je Spajić.

– Novac iz ove emisije obveznica biće iskorišćen isključivo u svrhu vraćanja starih kredita i kapitalnih investicija, a vrlo vjerovatno, gledajući ostvarenje u januaru i februaru, da će biti samo za vraćanje starih kredita. Čak možda neće biti potreban za kapitalne investicije, koje ćemo moći da finansiramo iz svojih prihoda – rekao je Spajić i najavio sjajne podatke kada je riječ o izvršenju budžeta za januar.

Vuković je istakao i da je država emisijom obveznica u dolarima uštedjela oko 40 miliona eura.

– Da je bila emisija obveznica u eurima, imali bismo kamatu od 6,5 odsto i godišnje bismo plaćali 80 miliona za kamate. Ovom emisijom u dolarima i razlikom u kamati između 5,88 i 6,5 odsto smanjen je trošak kamate za 40 miliona. Tako da ćemo za kamate na ovu emisiju obveznica plaćati između 35 i 40 miliona eura – rekao je ministar Vuković.

Spajić je kritikovao analitičare i medije koji su proteklih dana objavljivali podatke o emisiji obveznica, tvrdeći da su nanijeli štetu državi i otežali posao Ministarstvu finansija. Čak je ustvrdio i da je Crna Gora mogla da ima bolju kamatu za 0,2 ili 0,3 odsto da se u javnosti nije pisalo o emisiji obveznica.

Uslovi zaduženja prethodne vlade su sramotni

Spajić se osvrnuo i na zaduženje prethodne vlade, koju je vodio Dritan Abazović, koja je od Dojče banke pozajmila 100 miliona eura po kamati od oko 11 odsto.

– Prethodna vlada je trebalo da se zaduži sa kamatom od 4,8 odsto, jer je euribor bio tri odsto. A njihova kamata je bila 11 odsto, to je sramota. To je sramota. Ti ljudi meni nikad ne bi radili ni na šalteru u banci, a ne da se bave finansijama. Kad je euribor bio tri odsto, zadužili su se po kamati od 11 odsto, a ne za 4,88 odsto, što je bila njihova obaveza – rekao je Spajić.

Premijer i ministar su kazali da će naredne godine država morati da vrati 800 miliona eura, a 2026. godine milijardu, te da će emisija obveznica biti svake godine i da će to postati normalna pojava.

– Emitovaćemo obveznice svaki put kada primijetimo da možemo ostvariti niže kamatne stope u odnosu na ranija zaduženja, upravo kako bismo u narednim godinama smanjili iznos kamatnih stopa koje godišnje moramo vraćati – kazao je Spajić.

Zakonom o budžetu, Crna Gora ima pravo da se do kraja godine zaduži još skoro 500 miliona eura. Zakonom je predviđeno zaduženje do 1,15 milijardi eura. Premijer vjeruje da neće biti potrebe da se zadužujemo do kraja godine.

Izvor:Dan