Osnovno državno tužilaštvo u Rožajama ocijenilo je da u njegovim postupcima nema elemenata krivičnog djela za koje se goni po službenoj dužnosti.

-Krivičnu prijavu smo odbacili – rekao je rukovodilac i portparol ODT-a Rožaje Aldin Kalač.

Sindikat prosvjete je 19. februara organizovao trodnevni štrajk zato što je Vlada odbijala da im uveća zarade za deset odsto od januara, iako je to bilo propisano Granskim kolektivnim ugovorom. Kada su počeli da štrajkuju, policija je obilazila škole, te su profesori jedne rožajske škole podnijeli prijavu protiv policajca F. M. zbog krivičnih djela neovlašćeno fotografisanje i zloupotreba službenog položaja.

Sindikat je prekinuo štrajk pošto se dogovorio sa predstavnicima izvršne vlasti da im se od jula, a potom i od septembra uveća zarada ukupno 17 odsto. Potpisali su sporazum kojim su predviđene bolje plate, ali još čekaju da se to pretoči i potpišu izmjene Granskog kolektivnog ugovora.

Ministarstvo nije pristalo da se kroz potpisani sporazum obaveže da će povući tužbu koju su pokrenuli protiv radničke organizacije. Smatraju da je štrajk organizovan mimo propisa i zatražili su odgovornost radničke organizacije. Sindikalci su u više navrata poručivali da im je ministarka saopštavala da će se povući tužba, ali se na kraju to nije dogodilo.

Ove sedmice održano je ročište u podgoričkom Osnovnom sudu i čeka se presuda koja bi trebalo da bude donijeta u roku od mjesec. 

Ročište je obilježila rasprava o spornom aktu o minimumu procesa rada. Dok je država stava da su sindikalci trebali da poštuju uredbu iz 2006. godine, po kojoj u suštini nemaju pravo na štrajk, iz Sindikata su odgovarali da su samoinicijativno donijeli novu uredbu po kojoj ne moraju da drže nastavu. Rekli su da su to učinili zato što ih je Ministarstvo opstruiralo devet godina i odbijalo da donese novi akt o minimumu procesa rada, iako je, kako su isticali, po Zakonu o štrajku trebalo to da učini.

Zaštitnica imovinsko-pravnih interesa je na ročištu kazala da je Ustavom propisano da pravo na štrajk nije apsolutno pravo i da može biti ograničeno, te da jeste ograničeno Zakonom o štrajku. Kako je navela, propisano je da je radikalizacija ograničena u djelatnostima od opšteg javnog interesa. Kazala je i da Zakon o štrajku ne prepoznaje jednostrano donošenje akta o minimumu procesa rada. Ćirović je istakla da je uredba o minimumu procesa rada, po kojoj ne mogu na taj način da štrajkuju, na snazi i da ona nije ispoštovana.

Advokat sindikalaca Nikola Bulatović je, s druge strane, odgovorio da je po Zakonu o štrajku Ministarstvo bilo u obavezi da donese novi akt o minimumu procesa rada. Sindikalci su poručili da su morali da organizuju štrajk i na taj način odbrane svoja prava, jer izvršna vlast nije poštovala Granski kolektivni ugovor.

Izvor:Analitika