Problem sa Skaj aplikacijom je, prema riječima sagovornice višestruk.

„Za razliku od nekih drugih zakonodavstava, naše pravo uopšte ne poznaje dokaznu radnju takozvanog onlajn nadzora, nadzora nad serverom, upada u računarski sistem odnosno hakovanja, šta više neke od ovih radnji u našem pravu čak predstavljaju i krivično djelo“, priča Bajović koja je i autorka naučnog rada „EncroChat i SKY ECC komunikacija kao dokaz u krivičnom postupku“.

Ona dodaje i da je sporan sam način na koji su poruke sa Skaj aplikacije dobavljene u Francuskoj.

„Pred mnogim evropskim sudovima je postavljeno pitanje dozvoljenosti i legitimnosti takozvanog masovnog nadzora koji je primjenjen u konkretnom slučaju“, kaže Bajović.

Navodi i da naši sudovi, tužilaštva i branioci nemaju kompletan uvid u cjelokupan materijal koji je pribavljen ovim putem, već je on dostavljen selektivno.

„Nameće se problem iz vizure prava na pravično suđenje. Kako možete da izvodite i osporavate određene dokaze na glavnom pretresu, ako ne znate tehnički kako su ti dokazi pribavljeni, ko ih je pribavio, po kom osnovu“, navodi Bajović.

Kako dalje navodi, nameće se i pitanje po kom osnovu strana država, bez znanja i saglasnosti druge države može da vrši nadzor nad stranim državljanima na stranoj teritoriji.

„Čak je i u državama članicama EU postavljeno ovo pitanje uprkos principu uzajamnog poverenja na kojima su zasnovani evropski istražni nalozi i evropski nalozi za hapšenje, a posebno je problematično iz vizure trećih država, gde ovaj princip ne važi“, objašnjava Bajović.

Da bi se nešto koristilo kao dokaz u krivičnom postupku, kako kaže sagovornica, mora da bude pribavljeno na zakonom propisan način, znači u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

„Primera radi, policija ne može tek tako upasti u vaš stan I izvršiti pretres ili nadzirati vaše telefonske razgovore već za to mora da ima naredbu suda. To je osnovna tekovina pravičnog postupka i vladavine prava jer bi suprotno postupanje značilo totalitarnu državu sa neograničenim policijskim ovlašćenjima“, kaže Bajović.

Dodaje i da pored toga u skladu sa članom 6 Evropske povelje o ljudskim pravima odbrana mora da zna kako je dokaz pribavljen kako bi mogla da osporava njegovu vjerodostojnost i kredibilitet na glavnom pretresu, jer kako kaže, u suprotnom bi čak i ‘’podmetanje dokaza’’ bilo moguće, u cilju osude nekog lica.

„U krivičnom postupku se pravi razlika između dokaza koji se mogu koristiti na suđenju i operativnih podataka koji policiji služe za rasvetljavanje krivičnog djela i pribavljanje validnih dokaza“, ističe Bajović.

Kako dalje objašnjava, bilo bi daleko „čistije“ da je pribavljena Skaj prepiska korišćena kao operativni podatak, na osnovu koga bi se kasnije pribavili drugi dokazi.

„Pitanje korišćnja Skaj prepiske kao dokaza je postavljeno u mnogim državama i neke države su je prihvatile, ali isključivo države članice EU, na osnovu principa ’’uzajamnog poverenja’’ i u skladu sa njihovim Zakonicima o krivičnom postupku koji poznaju dokazne radnje online nadzora, upada u računarski sistem i slično“, objašnjava Bajović.

Ističe i da je to u skladu sa vladavinom prava jer se ne odstupa od pravnih normi koje važe u zakonodavstvima tih država Evropske unije.

Izvor:Mportal