"Stav premijera Spajića da će Crna Gora glasati za UN rezoluciju o memorijalizaciji genocida u Srebrenici, ali da je neće promovisati kosponzorstvom je korak unazad u demokratskom razvoju Crne Gore. Jedino ispravno i ljudski je iskoristiti svaku priliku da se taj zločin osudi i da se činjenice o njemu ne kriju.

Snažna građanska inicijativa - čak 100 NVO i preko 320 istaknutih građanki i građana Crne Gore - ipak je postigla određeni efekat, doprinijeli smo da premijer barem javno najavi podršku rezoluciji", navodi se u saopštenju Koalicija NVO a koje je dostavila Akcija za ljudska prava HRA.

Pozivaju članice i članove Vlade da dobro preispitaju istorijski značaj ove odluke. Veličina srebreničke tragedije zahtijeva od Vlade da Crna Gora kosponzoriše rezoluciju zajedno sa Slovenijom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Sjevernom Makedonijom i drugim zemljama, smatraju u nevladinim organizacijama koje su podnijele inicijativu.

"Žalimo što je rezolucija UN o Srebrenici danas uopšte dilema za vlast u Crnoj Gori. Međutim, za članstvo u Evropskoj uniji vlast mora dokazati da postoje univerzalne vrijednosti koje su van svake političke kalkulacije.

Kredibilne i progresivne vlasti ne smiju da prave kompromise sa nacionalistima. Postoje pitanja koja su apsolutna, oko kojih nema kalkulacije već samo jedan tačan odgovor. U oktobru 1991. godine jedini tačan odgovor bio je biti protiv opsade Dubrovnika, u aprilu 1992. biti protiv opsade Sarajeva, u maju 1992. ne izručiti izbjeglice pod nož Mladiću i Karadžiću, u julu 1995. spriječiti genocid u Srebrenici, u aprilu 1999. spriječiti tragediju u Murinu, a danas je jedino ispravno biti za kosponzorisanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici i time odati poštovanje žrtvama, osuditi počinioce i založiti se da se takva tragedija više nikada nikome ne ponovi", navodi se u saopštenju.

Ne prihvataju, kažu, argument vlasti da „treba zaboraviti prošlost“ kada istovremeno vladajuće političke partije učestvuju u negativnom istorijskom revizionizmu memorijalizacijom simbola agresorskih ratova 90ih, kao što su primjeri promjene naziva ulica u Pljevljima i Podgorici.

"Građani i građanke Crne Gore prepoznaju ovo kao vrijednosno pitanje oko kojeg ne smije biti dileme i zato smo se pobunili protiv relativizacije. Podrška inicijativi se nastavlja i pozivamo sve da se pridruže.

Tražimo da Vlada Crne Gore ne pada pod uticaj retrogradnih snaga, već da ispravnim postupanje i suočavanjem sa teškom prošlošću pomogne i demokratizaciji u regionu, za dobrobit svih", zaključuje se u saopštenju.

Saopštenje potpisuju:

Jovana Marović, Savjetodavna grupa „Balkan u Evropi“ (BiEPAG)

Dina Bajramspahić, građanska aktivistkinja

Tea Gorjanc Prelević, Akcija za ljudska prava

Daliborka Uljarević, Centar za građansko obrazovanje

Ljupka Kovačević, Centar za žensko i mirovno obrazovanje ANIMA

Maja Raičević, Centar za ženska prava

Milka Tadić Mijović, Centar za istraživačko novinarstvo Crne Gore

Milica Kovačević, Centar za demokratsku tranziciju

Zorana Marković, Centar za razvoj nevladinih organizacija

Velija Murić, Crnogorski komitet pravnika za ljudska prava

Olivera Nikolić, Institut za medije

Ivana Vujović, Juventas

Aida Perović, Prima

Jovan Ulićević, Spektra

Demir Ličina, Udruženje „Štrpci – Protiv zaborava

Izvor:M PORTAL