Na vreloj pjeskovitoj plaži u Lagosu, ogromno morsko čudovište gamiže iz plave vode ka grad.

Njen jeguljasti oblik je tanak - otprilike veličine baštenskog crijeva - ali po dužini joj nema ravne.

Od jednog kraja do drugog, dugačka je 45.000 kilometara.

Mogla bi da se obmota oko čitave planete.
2Africa je najveći podmorski internet kabl svih vremena.

Pravio se četiri godine i koštao najmanje milijardu dolara, a povezivaće Evropu, Aziju i Afriku.

Poboljšaće internet kapacitet i vitalnu otpornost kako bi se zaštitio slobodan protok saobraćaja za 33 zemlje sa 46 zasebna odmorišta.

Djelovi kabla su već operativni, ali čitava stvar neće biti završena do sledeće godine.

Ovaj visokotehnološki kabl omogućavaće više od ukupnog internet kapaciteta svih podmorskih kablova koji trenutno opslužuju Afriku.

To je najambiciozniji internet projekat svih vremena sa novcem i ekspertizom iz raznih zemalja i od internet giganata kao što su Meta, Čajna mobajl i Vodafon.

Ambiciozni projekti kao što je 2Africa doprinijeli su tome da se 70 odsto svjetskog stanovništva nađe onlajn.

Od slanja mejlova do gledanja onlajn videa - svi mi svakoga dana zavisimo od podmorskih kablova.

Ponekad konekcija čitave jedne zemlje zavisi od malog broja kablova koji nekad mogu i da se prekinu.

Ribarski incidenti, zemljotresi, klizišta a ponekad čak i sumnja na sabotažu - postoje mnogi načini na koje naša internet konekcija može biti ugrožena.

Ali najveća prijetnja u najvećem porastu potiče od samih vlada.

Godišnji podaci sakupljeni od istraživača konektivnosti sa TOP10VPN-a pokazuju da je trend gašenja - kada se internet namjerno isključuje u zemlji ili regionu - u porastu.

Indija je predvodnik sa stalnom taktikom gašenja interneta za sve, od sprečavanja varanja na ispitima do kontrolisanja pobune.

Ova mapa pokazuje kako su se gašenja interneta pojačala u poslednjih pet godina, od 2019. do 2023. godine.

Što je zemlja crvenija, to je više gašenja doživjela.

Svijetložute zemlje su imale između jednog i pet gašenja.

Najcrvenije zemlje su imale najmanje 20 gašenja.

Prema istraživačima, broj namjernih gašenja pojačao se u poslednjih pet godina, a 2023. je do sada bila najgora.

2019: 134 gašenja
2020: 93 gašenja
2021: 57 gašenja
2022: 130 gašenja
2023: 225 gašenja
Indija ima ubjedljivo najviše gašenja od bilo koje zemlje, a lideri sve više doživljavaju internet ne kao pravo građana već kao instrument vladavine.

Stvari su postale toliko ozbiljne da su Ujedinjene nacije prošle godine saopštile da je „možda došlo vrijeme da se pojača pristup internetu kao ljudskom pravu, a ne samo privilegiji."

I ne radi se samo o gašenjima.

Cenzura internet stranica i usluga takođe je u porastu.

Internet slobode 2019. godine. prema indeks tabeli Fridom hausa

Istraživači kažu da su internet slobode u opadanju 13 godina zaredom.

Iran i Mjanmar su najskorije doživjeli pad, dok je Kina i dalje ubjedljivo najgore onlajn okruženje.

Nisu samo pesimisti oni koji tvrde: umire internet kakav poznajemo.

Ali zašto?

Stručnjaci kažu da je ovaj trend isključivo jednosmjeran zato što su se alati za kontrolu interneta umnožili, a vlade se mijenja snebivaju da ih koriste.

„Postojao je rani ekstatični diskurs o internetu kao globalnom prostoru koji će biti van domašaja kontrole vlasti i isti za sve, ali to je oduvijek bila pomalo fantazija", kaže Džeki Ker, viša naučna saradnica pri Univerzitetu za nacionalnu odbranu.

Ker kaže da je fantazija dijelom proistekla iz pogrešnog shvatanja kako tehnologija zapravo funkcioniše.

Bivši američki predsednik Bil Klinton, na primer, opisao je pokušaj da se kontroliše kako ljudi ljudi koriste internet kao „pokušaj da se zakuca puding za zid".

„Bilo je samo pitanje vremena prije nego što vlasti steknu veću kontrolu i nauče kako da orkestriraju stvari tako da mogu da sprovodi vladavinu prava onlajn", kaže Ker.

Kina je bila pionir u internet kontroli, a to je postigla tako što je izgradila skupocjena hardverska i softverska rešenja da bi podigla svoj Veliki fajervol.

Takođe je angažovala armiju internet čuvara da prate šta ljudi dijele i o čemu raspravljaju kako bi uživo cenzurisala internet.

Alati su postali jeftiniji i drugim zemljama je postalo lakše da pođu njenim stopama.

Rusija, na primjer, godinama radi na mnogo jeftinijoj alternativi gradeći vlastiti Sistem imena domena često opisivan kao telefonski imenik interneta koji će ga praktično odsjeći od glavnog međunarodnog interneta.

Rusija je pala na indeksu internet sloboda za dva poena od potpune invazije na Ukrajinu.

A ostali pažljivo prate šta se dešava.

„Digitalni autoritarizam je u porastu", kaže Marva Fatafta iz grupe za internet prava Ekses nau.

Na primjer, Saudijska Arabija - jedna od korisnica 2Africa koji je stigao u njen glavni grad Rijad u februaru - vodi ograničenu i cenzurisanu verziju interneta gdje se glasovi pobune mogu kazniti, što im se nerijetko i dešava.

Zemlja je takođe usvojila zakon koji obavezuje kompanije da zaključuju ugovore sa vladom da bi imali regionalno prisustvo u zemlji.

Slična pravila uvedena su u Turskoj, Jordanu, Indiji i Nemačkoj.

Posledica je da su internet kompanije mnogo sklonije da se povinuju cenzuri iz pravnih ili političkih razloga.

„Definitivno to doživljavam kao narastajuću prijetnju", kaže Marva Fatafta iz Ekses Nau.

Ona kaže da sada bilježe mnogo raznih oblika kontrole u porastu širom svijeta.

Sledeći primjer Kine, zemlje pokušavaju da u potpunosti zamijene uticaj zapadnog interneta.

Godinama je Rusija ohrabrivala rast svojih rivalskih aplikacija.

Jandeks je ugrozio Gugl i Uber.

VK je rastao dok je Fejsbuk opadao.

RuTjub je odgovor na Jutjub.

Ali od potpune invazije i doživljene pristrasnosti protiv Rusije, Kremlj agresivno radi na blokiranju i istiskivanju ovih američkih firmi.
Indija je takođe zabranila mnoge kineske aplikacije u svojim prodavnicama aplikacija tokom rasta geopolitičkih tenzija.

Sa svojim ogromnim stanovništvom, Indija će uticati na to kakav će oblik da poprimiti sledeća era interneta.

Ali neke zapadne zemlje takođe doživljavaju trend zaokreta ka manje otvorenom i manje slobodnom internetu.

Američki plan da zabrani TikTok iz razloga sajber bezbjednosti uslijedio je nakon što je aplikacija u kineskom vlasništvu ugrozila dominaciju američkih društvenih mreža.

Uz eksploziju drugih kineskih platformi kao što su sajtovi za šoping Temu i Šein, da li bi SAD, bastion internet ideala, mogle da blokiraju građanima čak i te stranice?

I tako, iako nevjerovatni podvizi inženjeringa pomažu da se nas bolje povežu, internet je rasparčaniji i razlomljeniji nego ikada prije.

Izvor BBC na srpskom