“Za Demokratsku partiju socijalista opredijelilo bi se 21.1 odsto građana, dok bi Novu srpsku demokratiju glasalo 7.7 odsto građana. Demokratska Crna Gora imala bi 7 odsto glasova, Bošnjačka stranka 6,7 odsto, a Demokratsku narodnu partiju zaokružilo bi 6 odsto ispitanih.

Rezultati pomenutog istraživanja govore i da bi na narednim parlamentarnim izborima sigurno glasalo 44,8 odsto građana, vjerovatno bi glasalo 27.9 odsto, 13.5 odsto je neodlučno, a biračko mjesto sigurno ne bi posjetilo 13.8 odsto građana”, saopšteno je iz Instituta DAMAR. 

Na pitanje koji faktor najviše utiče na odluku za koju će partiju glasati, 23.3 odsto građana je odgovorilo da je to ekonomski program stranke, dok su za 20.8 odsto građana presudni stavovi partije o socijalnim pitanjima, kao što su zdravstvena zaštita i obrazovanje.

“Kada glasaju za određenu političku partiju, na građane veoma utiče njen stav prema ekonomskim temama (41.3 odsto), prema reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije (38.9 odsto), nacionalnom pitanju – jeziku, vjeri, identitetu (37.4 odsto), pravima manjina i društvenoj pravdi (33.4 odsto) i prema međunarodnim pitanjima i spoljnim poslovima (29.3 odsto).

Najbolju prosječnu ocjenu kada su u pitanju političari ima Jakov Milatović – 3.26, prate ga Milojko Spajić sa 3.09 i Milo Đukanović sa 2.77. Milatović je najbolje ocijenjen od birača pokreta Evropa sad (4.18). Spajić je takođe najveću ocjenu dobio od strane birača PES-a (4.43), dok je Đukanović najbolje rangiran kod glasača partije koju je godinama predvodio – pristalice DPS-a dale su mu ocjenu 4.68.

Članstvo naše države u NATO savezu podržava 53 odsto ispitanih građana, suprotnog mišljenja je 39.4 odsto, a neopredijeljeno je 7.6 odsto građana.

71.3 odsto ispitanika željelo bi da Crna Gora bude dio Evropske unije, 6 odsto nema jasan stav po tom pitanju, dok je protiv EU članstva 22.7 odsto građana”, navodi se u saopštenju. 

Najavljenu inicijativu o Rezoluciji o genocidu u Jasenovcu podržalo bi 41.7 odsto građana, protiv bi bilo 32.5 odsto, a formiran stav na ovu temu nije imalo 25.8 odsto građana.

Istraživanjem čije detalje možete pronaći na ovom linku, Institut DAMAR formalno označava početak novog modela komunikacije sa građanima, što podrazumijeva redovno tromjesečno objavljivanje obrađenih podataka koji pomažu pri kreiranju jasnije političke i ekonomske slike društva, naveli su. 

“DAMAR svoje analize i prijedloge za unapređenje javnih politika temelji na pouzdanim podacima, a zahvaljujući trodecenijskom iskustvu u sprovođenju ispitivanja javnog mnjenja, stručnosti i jasnim pravilima, naši rezultati su prepoznati kao objektivan izvor informacija od strane različitog spektra društveno-političkih subjekata.”

Izvor: Standard