– Smatram da je veoma simptomatično da uzimamo Sjevernu Makedoniju kao reper kad je reforma u pitanju, jer mi prednjačimo kad je u pitanju visina penzija. Podsjećam da smo pretekli i Hrvatsku po visini prosječne penzije, naravno sa povećanjen najniže penzije – objasnio je Aligrudić.

"Drugi stub", smatra on, morao bi da bude korektiv obaveznog "prvog stuba" državnog osiguranja.

Kako ukazuje Aligrudić, iskustva brojnih zemalja pokazala su se da je tranzicioni period u sprovođenju reforme penzionog sistema i potencijalno uvođenje "drugog stuba" veoma dug, i da trošak tog procesa nije uopšte zanemarljiv. Takođe, ukazuje Aligrudić, iskustva brojnih zemalja koje su započele sa ovakvim tipom reforme Fonda PIO govore da u tom procesu ne postoje garancije da će reforma biti uspješna.

– To su ključne stvari koje takvoj reformi ne idu u prilog, odnosno ne čine taj proces pozitivnim. Vidjeli ste koliki je broj evropskih država ili odustao ili reducirao taj "drugi stub". Napominjem da "drugi stub" podrazumijeva obavezno osiguranje koje vi morate uplaćivati u privatne fondove. Ubijeđen sam da na kratki vremenski period ovakva reforma nema šanse – ocijenio je direktor Fonda PIO.

Aligrudić ne negira da je reforma Fonda PIO potrebna, jer Crna Gora ima sve veći problem sa manjkom radne snage.

On kaže da je prednost postojećeg sistema što država garantuje isplatu penzija. Upravo te garancije omogućavaju našim građanima da faktički imaju sigurnost da će imati primanja kad ne budu više mogli da rade.

– Penzioneri moraju biti sigurni da država garantuje ono što su ostvarili sadašnji penzioneri. I država to garantuje. To je i Ustavom garantovano. Smatram da kad se razmišlja o potencijalnim reformama Fonda PIO da ovaj državni "prvi stub" mora ostati. To zastupam i kao sadašnji direktor Fonda PIO, ali i potencijalni penzioner – ističe Aligrudić.

Navodi da je očigledno da budućnost i izazovi koje ona donosi nameću reforme kao neophodne.

– Da li će se nešto novo morati tražiti, očigledno da da. Reforma penzionog sistema je problem svih evropskih država i, po meni, bukvalno sva pamet ljudi u Evropi kao i u Crnoj Gori bi morala da se angažuje – zaključio je Aligrudić.

Poručio je da je u osmišljavanju reforme Fonda PIO neophodno uključiti akademsku zajednicu.