U zajedničkom saopštenju Eko-tima i Akcije za socijalnu pravdu (ASP), te dvije NVO izrazile su "ozbiljnu zabrinutost zbog predviđenog sistema podsticaja za projekte malih hidroelektrana (mHE) do 10 MW", i pozvale Vladu da povuče predlog Zakona o korišćenju energije iz obnovljivih izvora i "da ispravi sporna zakonska rješenja koja očigledno nisu u javnom interesu".

Čabarkapa je dodao da su ekološke štete nemjerljive – "devastacija riječnih ekosistema, gubitak staništa i ugrožavanje izvora pitke vode su samo neki od problema koje ove hidroelektrane uzrokuju​".

U saopštenju se navodi da se ovim zakonskim rješenjem nastavlja praksa podržavanja društveno-ekonomskih i ekološki štetnih projekata, „uprkos jasnim dokazima o njihovoj ukupnoj štetnosti tokom prethodnih godina, te ogromnom otporu lokalnih zajednica širom Crne Gore“.

„Radi se o izuzetno štetnom predlogu zakona za crnogorske potrošače. Nijesu naučene lekcije iz ranijih godina i predložena rješenja izazivaju ozbiljnu zabrinutost da će se nastaviti sa pogubnom politikom dodjele subvencija ili garantovanim cijenama od države, što je drugi naziv za klasičnu otimačinu novca građanima iz džepova zarad privatnih interesa. Čini se da će ovaj Predlog zakona, ukoliko bude usvojen, višestruko biti štetniji od Zakona o energetici iz 2016. godine, koji je prvi put uveo sistem podsticaja i tako otrgnuo desetine miliona eura novca građana, koji je mogao da bude mnogo pametnije uložen u socijalni i društveni razvoj zemlje. Potpuno je razačaravajuće što se nastavlja sa donošenjem zakona u korist privilegovanih. Ovo je zakon za nove i stare tajkune, a ne za crnogorske građane“, ocijenila je Ines Mrdović iz Akcije za socijalnu pravdu.

„Ozbiljno kritikujemo način na koji je Ministarstvo energetike i rudarstva sprovelo javnu raspravu o Nacrtu ovog Zakona u februaru ove godine. Rasprava je organizovana u urgentnom roku od svega desetak dana, što nije ostavilo dovoljno vremena za adekvatno uključivanje svih zainteresovanih strana i detaljnu analizu predloženog zakonskog rješenja, što je suprotno standardima EU. Dodatno, Ministarstvo nikada nije izvijestilo javnost o sprovedenoj javnoj raspravi, niti je odgovorilo na komentare i sugestije koje su podnijele zainteresovane strane​, što naglašava nedostatak transparentnosti u procesu. EU standardi zahtijevaju da rezultati javnih konsultacija budu javno dostupni i transparentni, omogućavajući građanima i zainteresovanim stranama uvid u odluke koje su donijete na osnovu tih konsultacija. Neispunjavanje ovih standarda predstavlja značajan propust u pogledu transparentnosti i inkluzivnosti”, ističe Čabarkapa.

„Zahtijevamo transparentan i inkluzivan proces donošenja odluka, koji će uzeti u obzir stvarne potrebe građana, zaštitu životne sredine i održivi razvoj", zaključuje se u saopštenju.