Taj zahtev podržavaju Petra Zite (Levica), Sabine Ditmar (SPD), ujedno i parlamentarna državna sekretarka u saveznom Ministarstvu zdravlja u Berlinu, Gita Koneman (CDU), Armin Grau (Zeleni), Kristof Hofman (FDP) i Peter Aumer (CSU). Prva inicijativa po pitanju usvajanja takvog modela propala je 2020. godine.

Kako povećati broj donatora?
U Nemačkoj se praktikuje model takozvanog informisanog pristanka. Potencijalni donatori organa su dakle samo oni ljudi (osobe starije od 16 godina) koji tokom života izričito pristanu na doniranje organa, odnosno potpišu „pristupnicu“.

Nekoliko nemačkih pokrajina je, nakon inicijative Severne rajne Vestfalije, još sredinom juna pokrenulo inicijativu u Bundesratu (Gornji dom nemačkog parlamenta) s ciljem usvajanja modela pretpostavljenog pristanka. Cilj je povećati broj doniranih, odnosno transplantiranih organa. U ovom trenutku se u Nemačkoj na listi čekanja za novi organ nalazi oko 8.400 osoba.

„Katastrofalna situacija“
Ministar zdravlja u vladi Severne Rajne Vestfalije Karl-Jozef Lauman nedavno je u jutarnjem programu javnih RTV-servisa ARD i ZDF podržao uvođenje modela pretpostavljenog pristanka. „U Nemačkoj možda 40 odsto ljudi ima iskaznicu donatora organa. Ankete pokazuje da oko 80 odsto ljudi podržava doniranje organa“, rekao je on. „Na listi čekanja imamo katastrofalnu situaciju. Mnogi ljudi umru pre nego što dobiju potreban organ.“

Političar CDU smatra da je itekako opravdano da se ljudi tokom života suoče s pitanjem (potencijalnog) doniranja organa, odnosno da o tome oni i donesu odluku: „Odluka svake pojedine osobe je moralno gledano uvek u redu, bez obzira da li se odluče za ili protiv donacije organa“, napomenuo je Lauman. „Siguran sam da ćemo tako vremenom stvoriti mnogo pozitivniji stav prema toj temi.“ A na druži rok to onda može da pomogne i da u Nemačkoj, baš kao i u nekim drugim evropskim zemljama, postane sasvim normalno da se doniraju organi, dodao je ministar iz redova CDU.

Protivustavni model?
Kritičari modela pretpostavljenog pristanka, među njima i nemačka šefica diplomatije Analena Berbok (Zeleni), opominju pak da se ćutanje građana po pitanju doniranja organa ne sme shvatiti kao automatski pristanak.

FDP-ova pravna ekspertkinja Katrin Heling-Plar za agenciju dpa je rekla da taj model predstavlja masivnu intervenciju u pravo pojedinca na samoodređenje. „Umesto da se fokusiramo na državni paternalizam, mi bi trebalo da pravno obavezujuće regulišemo dobrovoljno donošenje odluke o donaciji organa.“

Član uprave Nemačke fondacije za zaštitu pacijenata Ojgen Briš smatra čak da je uvođenje modela pretpostavljenog pristanka protivustavan potez. U izjavi za novine „Augsburger algemajne“ on kaže da je svaka medicinska intervencija bez pristanka pogođene osobe zapravo telesna povreda: „Ko ćuti, taj ne pristaje automatski.“

U drugim zemljama Evrope, u kojima ima znatno više donatora organa nego u Nemačkoj, povećanju broja doniranih organa doprinele su najpre organizacione, ali i strukturne mere, napominje Briš. „Zato su nam potrebni finansijski impulsi za bolnice, treba nam efikasna transplantacijska mreže, obrazovni programi, a i obuka koordinatora po pitanju odnosa prema članovima porodica“, kaže Briš.