Neto priliv stranih direktnih investicija prošle godine je bio za čak 45,23 odsto manji u odnosu na 2022. godinu. I u prva četiri mjeseca ove godine bio je nastavljen trend pada pa je na kraju aprila neto priliv stranih direktnih investicija bio 9,85 odsto manji nego u istom periodu prošle godine.
Ipak, prema najnovijim podacima, koje je objavila Centralna banka, na kraju maja je došlo je do blagog oporavka, pa je ukupan priliv stranih investicija za prvih pet mjeseci na približno istom nivou kao i u istom periodu prošle godine, dok je neto priliv stranih direktnih investicija u prvih pet mjeseci za 9,66 odsto veći u odnosu na isti period lani.

Predsjednik Crnogorskog udruženja poslodavaca (CUP) i ekonomski analitičar prof. dr Vasilije Kostić poručio je da se vladajući trend, kada su strane direktne investicije (SDI) u pitanju, mora preokrenuti ili zaustaviti ,,jer će proizvoditi ozbiljne negativne uticaje na makroekonomsku stabilnost“.

- Da bi se to postiglo neophodno je preduzeti ozbiljne aktivnosti i donijeti program posticanja i upravljanja SDI u novim okolnostima. Pri tome, moramo se odreći naopakog mišljenje o tome da investicije treba privući po cijenu sopstvene štete, što se do sada nerijetko činilo, a i skorašnje najave u podsticanju investicija idu u tom smislu. Moramo jednom za svagda naučiti makar osnovne lekcije, a jedna od njih je da priliv SDI nije poželjan po svaku cijenu niti je svaka strana investicija u našem interesu. Naprotiv - kazao je Pobjedi predsjednik Crnogorskog udruženja poslodavaca (CUP) i ekonomski analitičar prof. dr Vasilije Kostić.

Pogoršani podaci 

On je dodao da je već dosta štete učinjeno u tom smislu pa je, kako je kazao, vrijeme da se takva politika redefiniše i uskladi sa našim potrebama i ciljevima razvoja.

- Podaci na godišnjem nivou su drastično pogoršani i stoga naročito zabrinjavaju i istovremeno ukazuju na ozbiljne manjkavosti u politici upravljanja stranim direktnim investicijama za koju se može reći da je i u vrijeme najvećeg priliva stranih investicija imala ozbiljne nedostatke – prije svega u domenu podsticanja priliva stranih direktnih investicija u sektorima koji su trebali da generišu „skalabilni“ rast crnogorske ekonomije – rekao je Kostić.

Vasilije Kostić (Mara Babović/Pobjeda)

On smatra da je ta velika prilika nepovratno izgubljena jer se, kako kaže, podsticao samo goli kvantitativni rast stranih investicija, a ne i njihova prijeko potrebna struktura sa stanovišta potreba razvoja crnogorske ekonomije i njenog društva.

- Tome je umnogome kumovao izostanak dugoročne strategije razvoja, a nažalost ista stvar je i danas, ali u daleko lošijem kontekstu, jer smo danas suočeni sa ozbiljnim trendom pada priliva stranih investicija uz manjkavost u njihovom kvalitetu – rekao je Kostić.

Prema preliminarnim podacima CBCG, ukupan priliv stranih direktnih investicija (SDI) na kraju prošle godine iznosio je 856,99 miliona eura, dok se istovremeno iz zemlje odlilo 428,32 miliona eura.

Neto priliv stranih direktnih investicija od januara do decembra prošle godine iznosio je 428,67 miliona eura, što je 45,23 odsto manje u odnosu na 2022. godinu.

Ukupan priliv stranih direktnih investicija bio je manji 25,59 odsto u odnosu na 2022. godinu, što je rezultat pada ulaganja po osnovu interkompanijskog duga i investicija u kompanije i banke, kao i po osnovu povlačenja ulaganja iz inostranstva.

Priliv stranih direktnih investicija u formi vlasničkih ulaganja iznosio je 558,44 miliona eura, što čini 65,16 odsto ukupnog. Od toga je lani u nekretnine uloženo 463,18 miliona eura, a u preduzeća i banke 95,26 miliona eura. Priliv SDI u formi interkompanijskog duga iznosio je 264,65 miliona eura, što je 30,88 odsto ukupnog priliva.

Ukupan priliv stranih direktnih investicija (SDI) na kraju aprila ove godine je iznosio 289,89 miliona eura, dok se istovremeno iz zemlje odlilo 128,05 miliona eura. Neto priliv stranih direktnih investicija, odnosno razlika između njihovog priliva i odliva, na kraju aprila je iznosio 161,84 miliona eura, što je 9,85 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Ukupan priliv stranih direktnih investicija pao je 3,89 odsto.

U maju je došlo do blagog oporavka priliva SDI, pa prema preliminarnim podacima CBCG u periodu januar-maj 2024. godine, neto priliv stranih direktnih investicija iznosio je 214,35 miliona eura, što je za 9,66 odsto više u odnosu na isti period 2023. godine. Ukupan priliv stranih direktnih investicija iznosio je 364,81 milion eura i na približno je istom nivou kao u uporednom periodu prošle godine.

Uticaj na makroekonomsku stabilnost

Kostić ističe da podaci o padu SDI ni najmanje nijesu za potcjenjivanje ako imamo u vidu značaj priliva SDI na platni bilans Crne Gore, odnosno na uravnoteženje makroekonomske jednačine ili makroekonomske stabilnosti.

- Osim izuzetnog kvantitativnog uticaja na makroekonomske varijable, strane direktne investicije su značajan izvor novih znanja i inaugurisanja savremenih poslovnih praksi pa njihova osjeka u svakom smislu šteti dinamiziranju ekonomske aktivnosti u Crnoj Gori i njenom ukupnom razvoju. U tom smislu, pad priliva stranih investicija (ukupno i neto) treba prije svega posmatrati sa aspekta kvalitativnog uticaja na ekonomski razvoj Crne Gore, a potom i sa kvantitativnog koji, naravno, nije bez značaja. Naprotiv – saopštio je Kostić.

Mjesečni prilivi stranih investicija tokom 2022. i 2023. godine (tabela CBCG)

Prema njegovim riječima, da bismo promijenili negativni trend, ,,nesumnjivo treba nešto i preduzeti, jer se stvari same od sebe neće poboljšati“.

- Naprotiv, pogoršaće se. To bi trebalo da znači da postojeću politiku u vezi s tim, odnosno strategiju treba redefinisati i upodobiti novim okolnostima, ali i doraditi u smjeru ostvarenja dugoročnih ciljeva razvoja, pod uslovom da znamo koji su, odnosno da smo napravili strateški izbor – kazao je Kostić i dodao da je, pored toga, ključno sagledati interesnu strukturu stranih investitora, odnosno šta je to što motiviše strane investitore na ulaganja u određenu zemlju.

- Čini mi se da smo i u tome zakazali jer smo dugo pogrešno mislili da je investitor dominantno motivisan poreskim olakšicama, što je pogrešno. Investitor je prvo motivisan sigurnošću investicije, a potom profitnim potencijalom koji je determinisan povoljnošću poslovnog ambijenta zemlje za obavljanje biznisa. Ako stvari posmatramo iz te perspektive, vjerujem da ćemo doći do jasnih odgovora zašto se dešava to što se dešava sa stranim direktnim investicijama i zašto su one strukturirane na način koji ne odgovara potrebama našeg razvoja – zaključio je Kostić.

Izvor:Pobjeda