Autori su Marek Dabrovski i Luka Leri Mofat, a dokument je objavljen na sajtu "bruegel.org". 

Kako se napominje, spori tempo proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan može se pripisati gubitku političkog apetita zemalja članica EU za daljim proširenjem tokom 2010-ih i početkom 2020-ih godina, kao i činjenici da zemlje Zapadnog Balkana nijesu uspjele da ostvare vidljiv napredak u ispunjavanju kriterijuma za pristupanje EU. 

"Nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine, EU je dala veći politički prioritet daljem proširenju. Sa novom vladom u Crnoj Gori od kraja 2023. godine, pristupni pregovori sa ovom najnaprednijom zemljom kandidatom krenuli su dalje", navodi se u dokumentu čiji su autori Dabrovski i Mofat. 

Kada je u pitanju pristupanje Crne Gore i Srbije, pregovori o članstvu su mogli da počnu 2012. i 2014. godine. Međutim, pregovori su tada stagnirali, upozorava se. 

"Do juna 2024. godine, sva 33 poglavlja otvorena su za Crnu Goru, ali su samo tri (nauka i istraživanje, obrazovanje i kultura i spoljni odnosi) privremeno zatvorena. Međutim, na šesnaestom sastanku Međuvladine konferencije sa Crnom Gorom 26. juna 2024. godine, konstatovan je značajan napredak u poglavljima o vladavini prava (poglavlje 23 o pravosuđu i osnovnim pravima i poglavlje 24 o pravosuđu, slobodi i bezbjednosti). Ukoliko pregovori o ova dva poglavlja uskoro budu privremeno zatvoreni, čitav proces pristupanja Crne Gore bi mogao biti ubrzan", ocjenjuje se u dokumentu. 

Plan rasta za Zapadni Balkan je korak u pravom smjeru, ali njegova finansijska veličina (a samim tim i potencijal da podstakne zemlje Zapadnog Balkana da ubrzaju proces reformi) ostaje ograničena, dodaje se.

"Trebalo bi da bude značajno uvećan u smislu budžetske alokacije. To bi ga učinilo privlačnijim za zemlje kandidate, stimulišući njihovu spremnost da preduzmu najteže ekonomske reforme i reforme upravljanja. To bi takođe moglo pomoći u ubrzanju ekonomske i društvene konvergencije", smatraju autori. 

Zemlje zapadnog Balkana su već blisko ekonomski integrisane sa EU, dodaje se.

"Njihovo pristupanje EU dodatno će ojačati ekonomske veze i pomoći ubrzavanje konvergencije prihoda po glavi stanovnika, kao što se desilo u zemljama koje su se ranije pridružile EU. Takođe će pomoći u ublažavanju različitih društvenih ranjivosti. Može i ekonomski i politički da stabilizuje region, koji se direktno graniči sa nekoliko država članica EU i koji služi kao kopneni most između jugoistoka EU (Grčke i Bugarske) i njenog centralnoevropskog dijela. Takođe može pomoći da se minimizira miješanje spoljnih sila kao što su Rusija i Kina", zaključuje se u ovom dokumentu.