Tragom vremena

Iso Lero, poznatiji kao Džamba, bio je jedan od posljednjih kriminalaca starog kova u Beogradu. Vršnjak Ljube Zemunca, Arkana, Juse i ostalih žestokih momaka, koji su prakttično stvorili mit  o beogradskom podzemlju, doživio je užasnu sudbinu.

Do današnjeg dana nema ni traga ni glasa o njemu.

Nakon toliko godina niko više ne vjeruje da je živ.

Zadnji put je viđen u srijedu 23. septembra 1992. godine negdje oko četiri sata izjutra.

Bio je dobro izubijan.

Te noći, Lero je u sitne sate došao do kockarnice “Beograđanka” koju su obezbjeđivali ljudi iz privatne agencije “Delije” vlasništvo Željka Ražnatovića Arkana.

Tu je poslije kraće rasprave prebijen i odveden u nepoznatom pravcu.

Jednu varijantu nemilog događaja ispričao je Vule Gojak tadašnji šef obezbjeđenja Beograđanke: “Momak na vratima mu je zatražio ulaznicu i rekao da je pretrs obavezan.

Lero ga je udario lijevom rukom u glavu, a desnom potegao mali pištolj. Uperio mu ga je u čelo.

Morao sam da reagujem, izbio sam mu sečicom pištolj, udarivši ga po zglobu. U prizemlju smo ga iz lifta izbacili na ulicu.

Ne znam šta se desilo sa Džambom nakon izbacivanja iz kockarnice”, zaključio je Gojak.

Prijatelji Isa Lera imaju sasvim drugačiji opis događaja.

“Džambu  je tuklo desetak ljudi drškama pištolja i heklera.

Onako na smrt pretučenog ostavili su ga da leži bez ičije pomoći.

Neko se dosjetio da ga strpaju u džip Suzuki odakle su ga odvezli u nepoznatom pravcu.

Bilo kako bilo u svim varijantama Džambinog nestanka se spominje Arkan.

Njih dvojica su se znali još od popravnog doma.

Postojale su razne provokacije na Isov račun sa Arkanove strane, pošto Iso kao Rom nije htio da ide u srpski rat, niti je želio da se pridruži Arkanovoj gardi.

Čak je početkom 1992. Lero ima pucnjavu sa jednim od Arkanovih momaka, ali je sve izglađeno.

Ključni momenat netrapeljivosti između njih dvojice je bio eksces iz “Zone Zamfirove” kada je Iso Lero nekoliko puta pucao u Arkanovu fotografiju koja je stajala okačena na zidu.

Arkan mu je nakon toga telefonom rekao: “Džamba, ja nemam ništa protiv tebe. Nemoj da slušaš price. Ti čuvaj tvoj Dorćol, a ja ću svoje Dedinje!

Arkan je tvrdio da nema nikakve veze sa pomenutim događajem.

Ono što je ostalo iza njega su njegove izjave, a u jednoj od njih je rekao:

“Ja sam legenda beogradskog asfalta i  zatvora. Kada sam bio iza rešetaka podjednako su me cijenili i milicajci i kriminalci. Kada sam na slobodi, za policiju i  kriminalce mnogo sam opasan, jer znam dosta.

Znam koga u podzemlju plaća policija, ko radi sa drogom. Znam obje strane, a njih je strah da ih ne provalim!”

Autor:j.m