Njime je ugovorena razmjena 24 zatvorenika.

Ali pregovori, koje su u tajnosti vodile Rusija, Sjedinjene Američke Države (SAD) i četiri evropske zemlje, ubrzali su se ranije ove godine, a intenzivirali se poslednjih nekoliko nedelja.

Ti pregovori su ponekad bili grozničavi i na velikim iskušenjima.

Započeti su u vrijeme rastućih tenzija između SAD-a i Rusije zbog rata u Ukrajini.

„To je bio vrhunac mnogih rundi složenih, mukotrpnih pregovora tokom mnogo, mnogo meseci", rekao je ubrzo posle razmene zatvorenika Džejk Saliven, američki savetnik za nacionalnu bezbednost koji je odigrao ključnu ulogu u postizanju dogovora.

Visoki zvaničnici Bijele kuće dali su detaljan redosled događaja u razgovoru 1. avgusta sa novinarima, među kojima je bio i partner BBC-ja u SAD-u, TV i radio mreža CBS (CBS).

Rekli su da je prvi nagoveštaj moguće spremnosti Moskve za dogovor bio u jesen 2022. godine.

SAD i Rusija su pregovarale o oslobađanju Britni Grejner, američke košarkaške zvijezde koja je uhapšena zbog posedovanja ulja kanabisa i poslata u rusku kaznenu koloniju.

Grejner je kasnije te godine puštena u zamjenu za ozloglašenog ruskog trgovca oružjem Viktora Buta.

Međutim, tokom tih razgovora, zvaničnici Bijele kuće su rekli da je Rusija jasno stavila do znanja da želi da se oslobodi Vadim Krasikov, koji je služio doživotnu kaznu u Njemačkoj zbog ubistva čovjeka u prometnom parku u Berlinu po direktnom naređenju Kremlja.

Saliven je njegovom njemačkom kolegi rekao da Rusija traži oslobađanje Krasikova i upitao da li bi Berlin razmotrio da ga pusti u zamenu za Alekseja Navaljnog, poznatog borca protiv Putina i opozicionog vođu koji je bio u zatvoru u Rusiji.

Njemačka, međutim, nije bila voljna da oslobodi čoveka koji je počinio tako drsko ubistvo na njenom tlu.

Potpis ispod fotografije,Na slici nepoznatog datuma, koju je pribavio Rojters, je ruski ubica Vadim Krasikov

Iako Saliven nije dobio konačan odgovor iz Berlina, početni razgovori u 2022. godini, vođeni između SAD-a i Rusije i između SAD-a i Njemačke, pomogli su da se otvori put ka većem i složenijem dogovoru koji je postignut poslednjih nekoliko nedelja i okončan na uzavreloj pisti aerodroma u Turskoj.

To je uspjelo jer su obje strane, barem donekle, signalizirale što žele.

Rusija je jasno stavila do znanja da želi Krasikova.

A Vašington nije želio samo Navaljnog, već i Pola Velana, bivšeg marinca koji je u Rusiji 2018. godine osuđen na zatvorsku kaznu zbog optužbi za špijunažu.

Tada su počeli da se oblikuju početni uslovi mogućeg sporazuma o razmjeni zatvorenika, ali je put do konačnog dogovora još uvjek bio dug, veoma dug.

Krajem marta 2023. godine, ruski obavještajci uhapsili su Evana Gerškoviča, 31-godišnjeg novinara američkog dnevnika Volstrit džornala (The Wall Street Journal) iz Nju Džersija dok je izveštavao iz Rusije.

Njegovo pritvaranje izazvalo je salvu osuda SAD-a i njenih saveznika.

Dan kasnije, predsjednik SAD-a Džo Bajden dao je uputstva Salivenu da sklopi dogovor koji će obezbjediti povratak u Ameriku i novinara i Velana.

SAD su direktno kontaktirale Rusiju.

Tada je počela ozbiljna komunikacija, rekli su zvaničnici Bijele kuće, a ministri spoljnih poslova dvije zemlje su razgovarali telefonom.

Ali su ubrzo od ovih najviših diplomata razgovore preuzele obaveštajne službe, što su SAD oklevale da urade pošto je Gerškovič optužen za špijunažu, a Vašington se plašio da bi umešanost Centralne obavještajne agencije (CIA) samo podstakla te tvrdnje.

Krajem 2023. godine, SAD su shvatile da je oslobađanje ubice Krasikova ključno za postizanje bilo kakvog dogovora, rekli su visoki zvaničnici Bijele kuće.

Rusiji su davane ponude koje nisu obuhvtale oslobađanje 58-godišnjeg ubice.

I Moskva bi svaku odbila.

S obzirom da je Krasikov bio u zatvoru u Njemačkoj, a ne u SAD-u, Vašington nije imao moć da ga oslobodi.

Saliven je razgovarao sa njegovim njemačkim kolegom skoro svake nedelje krajem 2023. i početkom januara 2024. godine pokušavajući da ga ubjedi da oslobodi Krasikova i ispuni ključni zahtev Rusije za postizanje ovog sporazuma.

Svaki mogući dogovor, prema rječima zvaničnika Bijele kuće, u potpunosti je zavisio od spremnosti Njemačke da pusti Krasikova.

Konačni stav Moskve je, kako su rekli, bio da njeni špijuni u zatvoru moraju da budu oslobođeni u zamenu za Amerikance koje je Rusija optužila za špijunažu.

Imajući to na umu, SAD su pokušavale da pronađu još ruskih špijuna koji su bili u zatvorima njihovih saveznika i koji bi mogli da budu dio velikog dogovora.

Američki zvaničnici, diplomate i osoblje CIA-e putovali su svetom tražeći prijateljske vlade spremne da oslobode zatvorenike koji odgovaraju tom opisu, navodi Volstrit džornal.

Rezultat njihovih napora vidio se 1. avgusta, kada su Rusi pušteni iz zatvora u Poljskoj, Sloveniji i Norveškoj.

U februaru ove godine, njemački kancelar Olaf Šolc sastao se sa predsjednikom Bajdenom u Bijeloj kući.

Oni su, prema navodima zvaničnika Bijele kuće, 1. avgusta razgovarali o mogućim opcijama za razmjenu koja bi obuhvatila sve ključne ljude - Krasikova, Navaljnog, Velana, Gerškoviča.

Bilo je pozitivnih signala i iz Rusije.

Početkom februara, u intervjuu Takeru Karlsonu, bivšem voditelju američkog TV kanala Foks njuza (Fox News), Vladimir Putin je govorio o Gerškoviču.

„Ne isključujem mogućnost da se Gerškovič vrati u domovinu", rekao je Putin.

Kako piše BBC-jev urednik za Rusiju Stiv Rozenberg, to je bio vrlo javan i jasan nagoveštaj: Moskva je bila otvorena za sklapanje dogovora.

Potpis ispod fotografije,Predsednik SAD-a i nemački kancelar razgovarali su o tajnom sporazumu o razmeni zatvorenika na sastanku u Beloj kući u februaru 2024.

Međutim, 16. februara 2024. godine, samo nekoliko dana posle Karlsonovog intervjua sa Putinom i sastanka kancelara Šolca i predsjednika Bajdena u Bijeloj kući, i pre nego što je bilo kakva ponuda mogla da se uputi Rusima, mogući dogovor je propao usled tragičnih okolnosti.

Vjerovatno najznačajniji zatvorenik koji je mogao da bude obuhvaćen razmjenom, Aleksej Navaljni, umro je u 47.godini u njegovoj zatvorskoj ćeliji u Sibiru.

Njegove pristalice i rođaci, kao i mnogi strani zvaničnici, krivili su Putina za njegovu smrt.

Ruske vlasti su saopštile da je umro prirodnom smrću.

Iako se skoro ništa nije znalo o pregovorima u vreme smrti Navaljnog, njegova saradnica Marija Pevčik javno je rekla da je on uskoro trebalo da bude oslobođen u zamenu za Krasikova.

U to vreme, BBC Njuz nije mogao nezavisno da potvrdi njene tvrdnje.

Kremlj je u međuvremenu demantovao da je mogući sporazum bio na vidiku.

Ali 1. avgusta, Bijela kuća je potvrdila da je radila na tome da Navaljni bude obuhvaćen dogovorom o razmjeni, zbog čega je Rusija na kraju oslobodila troje njegovih saradnika.

„Tim je izgubio nadu i energiju", rekao je vidno emotivni Saliven opisujući uticaj smrti Navaljnog na dogovor.

Desila se i tragična slučajnost - majka i otac Gerškoviča su se sastali sa Salivenom u Bijeloj kući istog dana kada je objavljena smrt Navaljnog.

Shvatajući značaj te vijesti i rizik po pregovore, Saliven im je rekao da će dalji put do dogovara biti „malo trnovitiji".

Bilo je potrebno izmeniti uslove mogućeg sporazuma, a SAD i Njemačka su se reorganizovale.

Zatim je potpredsjednica SAD-a Kamala Haris održala dva važna sastanka u pokušaju da održi u životu pregovore o mogućoj razmjeni, rekao je za BBC visoki zvaničnik američke administracije.

Ona je sredinom februara prisustvovala Minhenskoj bezbjednosnoj konferenciji gde je kancelaru Šolcu naglasila važnost puštanja na slobodu Krasikova.

Takođe se sastala sa Robertom Golobom, predsjednikom vlade Slovenije, gde su u zatvoru bila dvojica ruskih državljana koje su SAD označile kao prioritet za Moskvu.

Obojica su pušteni na slobodu 1. avgusta.

U proljeće je Bijela kuća sačinila novi predlog sporazuma koji više nije obuhvatao Navaljnog, a u junu je Berlin pristao da razmeni Krasikova.

„Za vas ću to učiniti", rekao je Šolc predsjedniku Bajdenu, prema rečima Salivena.

Uslovi dogovora su dostavljeni Rusiji.

Moskva je odgovorila prije nekoliko nedelja, sredinom jula, prihvatajući uslove sporazuma, što je podrazumevalo puštanje na slobodu zatvorenika u Rusiji koji su bili na spisku.

Međutim kako su se pregovori bližili završnoj fazi, umješala se unutrašnja politika SAD-a, jer je posle lošeg TV duela sa republikancem Donaldom Trampom, Bajden bio pod ogromnim pritiskom njegove Demokratske stranke da odustane od kandidature za još jedan predsjednički mandat.

Prema riječima Salivena, samo sat vremena pre nego što je Bajden 21. jula najavio da neće biti kandidat na predsjedničkim izborima u novembru, telefonom je razgovarao sa slovenačkim kolegom da dogovori razmenu zatvorenika.

Kao i kod svake razmene važnih zatvorenika, dogovor nije bio zajamčen čak ni kada su avioni bili na pisti i kada je bila utanačena ruta kojom će oslobođeni zatvornici otputovati kući.

„Sa zebnjom smo čekali i držali palčeve do prije samo nekoliko sati", rekao je Saliven u popodnevnim satima 1. avgusta.

Predsjednik Bajden je kasnije objavio zajedničku sliku oslobođenih Amerikanaca u avionu koji je krenuo ka SAD-u, uz kratku poruku.

„(Oni) su bezbedni, slobodni i krenuli su na put, u zagrljaj njihovih porodica".

Izvor:BBC