Olimpijske igre u Parizu 2024: Šta nauka kaže o raspravi u vezi sa polom dvije bokserke

Olimpijske igre u Parizu 2024: Šta nauka kaže o raspravi u vezi sa polom dvije bokserke

Istraživanja bacaju svetlo na različite hromozomske varijacije i koje prednosti one mogu donijeti sportu.

Slike alžirske bokserke Iman Helif i tajvanske Lin Ju Ting na pobedničkom postolju u Parizu biće neke od najnezaboravnijih sa Olimpijskih igara 2024.godine.

Pokrenula se žučna rasprava oko toga što im je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) dozvolio da se takmiče u ženskoj konkurenciji u Parizu, uprkos tome što su diskvalifikovane sa Svjetskog prvenstva za žene prošle godine jer nisu ispunile kriterijume.

Usred ove burne polemike, nauka pokušava da objasni različite građe hromozoma i prednosti koje to može da ima u sportu.

Istraživanje je u toku, a čak i stručnjaci koji čitav profesionalni život rade na tome, imaju različita tumačenja.

Znamo da postupak određivanja pola počinje dok se fetus razvija.

Većina žena dobije dva X hromozoma (XX), dok većina muškaraca dobije X i Y hromozom (XY).

Međutim, u nekom trenutku tokom trudnoće, reproduktivni organi nekih beba prestanu da se razvijaju kao kod većine drugih.

LLLLLLLINGGGGTIN

To je poznato kao poremećaj seksualnog razvoja.

U njega spada grupa od oko 40 različitih stanja gena, hormona i reproduktivnih organa koji se razvijaju u materici.

To znači da se polni razvoj te osobe razlikuje od razvoja većine drugih ljudi.

Hromozopatije su rijetke, ali su došle u središte pažnje zbog spora oko dve bokserske na Olimpijskim igrama.

Šta znamo o dvema bokserkama koje su u središtu polemike?

Izvršni direktor Međunarodne bokserske federacije Kris Roberts rekao je za BBC sport da su XY hromozomi pronađeni u „oba slučaja".

Međutim, to nije tako jednostavno.

Genetskih varijacija ima mnogo i toliko su različite da neki stručnjaci kažu da je nemoguće utvrditi da je svako ko ima Y hromozomom muškarac i svako bez Y hromozoma žena.

„Samo prisustvo Y hromozoma ne daje odgovor na pitanje da li je neko muškarac ili žena", objašnjava Alen Vilijams, koji istražuje kako genetski faktori utiču na sportske performanse na Institutu za sport Univerziteta u Mančesteru, u Engleskoj.

„To je očigledno veoma dobar pokazatelj, pošto većina ljudi koji imaju Y hromozom su muškarci… ali to nije savršen pokazatelj".

Kod nekih ljudi koji imaju poremećaj seksualnog razvoja, Y hromozom nije u potpunosti formiran tipičan muški Y hromozom.

Možda mu nedostaje neki genetski materijal, možda je oštećen ili zamenjen X hromozomom, što zavisi od toga koja je varijacija u pitanju.

Izvor:BBC

Komentari

Komentara: (0)

Novi komentar

Komentari objavljeni na portalu Kodex.me ne odražavaju stav uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja.

Zabranjeni su: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne prijetnje drugim korisnicima, autorima čanka i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za članak.

Takvi komentari će biti izbrisani čim budu primijećeni.