Američki State department ističe da su vlasti pokazale, ipak veće napore u poređenju sa prethodnim izveštajnim periodom; stoga je Crna Gora unapređena na nivo 2.
- Ovi napori uključivali su istraživanje, gonjenje i osuđivanje većeg broja trgovaca ljudima i identifikaciju većeg broja žrtava. Nakon što u 2022. godini nije bilo pružatelja usluga za žrtve, vlada je otvorila sklonište za maloljetne žrtve, uključujući renoviranje zgrade, zapošljavanje i obuku osoblja i dodeljivanje sredstava za operativne troškove. Pored toga, vlada je licencirala sklonište koje vodi nevladina organizacija (NVO) za pružanje smeštaja i podrške odraslim žrtvama i dodelila sredstva tom skloništu. Vlada je povećala finansiranje Kancelariji za borbu protiv trgovine ljudima (TIP kancelarija) i usvojila Nacionalni akcioni plan za borbu protiv trgovine ljudima za 2023. godinu – navedno je.
Međutim, vlada nije ispunila minimalne standarde u nekoliko ključnih oblasti. Odeljenje za ilegalno krijumčarenje, trgovinu ljudima i ilegalnu migraciju (Antitrgovinski tim) ozbiljno je nedostajalo resursa i kapaciteta, sa samo pet službenika koji su pokrivala sve slučajeve trgovine ljudima. Takođe, Antitrgovinski tim nije mogao da dodijeli specijalizovane službenike u lokalnim kancelarijama, što je smanjilo njegovu sposobnost da proaktivno identifikuje žrtve.
- Nadležni su gonili moguće slučajeve seksualne trgovine kao krivična dela sa znatno nižim kaznama nego što je to slučaj sa trgovinom ljudima, a vlada je dodijelila advokate sa malo ili nimalo iskustva žrtvama – istaknuto je.
Američki State department između ostalog preporučuje: energično istražit i goniti krivična djela trgovine ljudima i osuditi trgovce ljudima koristeći član 444 krivičnog zakonika.
- Dodijeliti dovoljna sredstva i osoblje Antitrgovinskom timu da proaktivno istražuje trgovinu ljudima i dodijeli specijalizovane službenike za trgovinu u regionalnim kancelarijama.
- Osigurati da lokacija skloništa za maloljetne žrtve bude bezbedna i poverljiva.
- Dodijeliti dovoljna sredstva za zaštitu žrtava, uspostaviti standarde i smernice za zaštitu žrtava i nastaviti sa obukom novog osoblja skloništa za pružanje specijalizovane pomoći žrtvama.
- Povećati proaktivnu identifikaciju žrtava trgovine ljudima skriningom među osobama u komercijalnom seksu, migrantima, tražiocima azila i izbeglicama, sezonskim radnicima i drugim rizičnim populacijama.
- Pružiti naprednu obuku sudijama, tužiocima i organima za sprovođenje zakona o istraživanju i gonjenju trgovine ljudima, uključujući prikupljanje dokaza o suptilnim oblicima prinude ili korišćenje specijalizovanih istraživačkih tehnika.
- Kreirati i finansirati pristupačan fond za naknadu štete i obavestiti žrtve o njihovom pravu na naknadu tokom pravnih postupaka.
- Dosledno sprovoditi stroge propise i nadzor nad agencijama za zapošljavanje, uključujući ukidanje naknada za zapošljavanje koje se naplaćuju migrantima i držati prevarante u zapošljavanju krivično odgovornim...
Kao što je potvrđeno tokom poslednjih pet godina, trgovci ljudima eksploatišu domaće i strane žrtve u Crnoj Gori, a trgovci eksploatišu žrtve iz Crne Gore u inostranstvu. Trgovci su pretežno muškarci i članovi organizovanih kriminalnih grupa koje deluju u Zapadnom Balkanu. Žrtve seksualne trgovine identifikovane u Crnoj Gori su pretežno žene i devojčice iz Crne Gore, susednih balkanskih zemalja, i u manjoj meri iz drugih zemalja u Istočnoj Evropi.
Trgovci eksploatišu žrtve u ugostiteljskoj industriji, uključujući barove, restorane, noćne klubove i kafane. Trgovci eksploatišu decu, posebno Rome, Ashkali i Balkanske Egipćane, u prisilnom prosjačenju. Romkinje iz Crne Gore su navodno prodane u brakove i primorane na domaćinstvo u romskim zajednicama u Crnoj Gori i, u manjoj meri, u Albaniji, Nemačkoj i Kosovu.
Trgovci eksploatišu migrantke radnike iz Turske u građevinskoj industriji, a migrantke radnike iz susednih zemalja su ranjivi na prisilni rad, posebno tokom letnje turističke sezone. Transnacionalne organizovane kriminalne grupe eksploatišu neke Crnogorke i devojčice u seksualnoj trgovini u drugim balkanskim zemljama.
Komentari